Novak Đoković

Novak Đoković
Đoković sa trofejom na Vimbldonu 2019.
Lični podaci
Datum rođenja	(1987-05-22)22. maj 1987.
Mesto rođenja	Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Državljanstvo	Srbija
Visina	1,88 m
Masa	77 kg
Univerzitet	Megatrend univerzitet
Supružnik	Jelena Ristić (v. 2014)
Deca	2
Roditelji	Srđan Đoković (otac) Dijana Đoković (majka)
Porodica	Marko Đoković (brat) Đorđe Đoković (brat)
Prebivalište	Monte Karlo, Monako
Informacije o karijeri
Pro. karijera	2003—
Igra	desnom rukom (dvoručni bekhend)
Zarada	181.955.458 $
ATP profil	www.atptour.com/en/players/novak-djokovic/d643/overview
Pojedinačno
Pobede—porazi	1098—217 (83,5%)
Osvojeni turniri	98
Izgubljena finala	40
Najbolji plasman	Br. 1 (4. jul 2011)
Trenutni plasman	Br. 1 (11. septembar 2023)
Uspeh na grend slem turnirima OP Australije P (2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2019, 2020, 2021, 2023) Rolan Garos P (2016, 2021, 2023) Vimbldon P (2011, 2014, 2015, 2018, 2019, 2021, 2022) OP SAD P (2011, 2015, 2018, 2023) Ostali turniri Masters kup P (2008, 2012, 2013, 2014, 2015, 2022, 2023) Olimpijske igre Bronza (2008)
Parovi
Pobede—porazi	63—80 (44,06%)
Osvojeni turniri	1
Izgubljena finala	2
Najbolji plasman	Br. 114 (30. novembar 2009)
Uspeh na grend slem turnirima — parovi OP Australije 1K (2006, 2007) Rolan Garos 1K (2006) Vimbldon 2K (2006) OP SAD 1K (2006) Ostali turniri — parovi Olimpijske igre 2K (2016)
Mešoviti parovi
Uspeh na grend slem turnirima — mešoviti parovi OP Australije 2K (2006) Rolan Garos – Vimbldon – OP SAD – Ostali turniri — mešoviti parovi Olimpijske igre PF — 4. mesto (2020)
Timska takmičenja
Dejvis kup	P (2010)
ATP kup	P (2020)
Hopman kup	F (2008, 2013)
Zvanični veb-sajt
www.novakdjokovic.com
Funkcija	Predsednik Saveta igrača ATP
Mandat	30. avgust 2016 — 30. avgust 2020.
Prethodnik	Erik Butorac
Naslednik	Kevin Anderson
Zamenik	Kevin Anderson
Potpis
Ažurirano: 29. april 2024.

Novak Đoković (Beograd, 22. maj 1987) srpski je teniser. Na prvom mestu ATP liste je proveo 423 nedelje što je najduži period u istoriji otvorene ere. Mnogi teniski kritičari, bivši igrači i saigrači smatraju Đokovića jednim od najboljih tenisera u istoriji. Profesionalno igra od 2003. godine. U dosadašnjoj karijeri je osvojio rekordne 24 titule na grend slem turnirima: deset puta Otvoreno prvenstvo Australije, sedam puta Vimbldon, četiri puta Otvoreno prvenstvo SAD i tri puta Rolan Garos. Jedan je od petorice tenisera u Open eri koji su osvojili grend slem karijere. Osvajanjem Rolan Garosa 2016. postao je prvi teniser, nakon Roda Lejvera 1969, sa pobedama na sva četiri grend slem turnira u nizu i jedini koji je to ostvario na tri različite podloge. Prvi je teniser u Open eri koji je osvojio svaki grend slem turnir minimum tri puta. Rekorder je po osvojenim trofejima na Otvorenom prvenstvu Australije i jedini koji je trijumfovao tri puta po dva puta zaredom u Open eri. Drži rekord sa osam završenih godina kao prvi teniser sveta i po zaradi od turnira u muškom singlu.

Osvajač je rekordnih sedam titula na ATP finalu i jedini koji je trijumfovao četiri puta zaredom. Đoković je prvi i jedini igrač koji je osvojio svih devet turnira iz ATP Masters 1000 serije, jedini koji je bar dva puta osvajao sve masterse 1000. Ukupno je osvojio četrdeset turnira ove kategorije i drži rekord, te ima šest osvojenih u jednoj sezoni po čemu je rekorder. Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Zajedno sa saigračima iz reprezentacije Srbije je došao do titule u Dejvis kupu 2010. godine i u ATP kupu 2020. godine.

Sa Rafaelom Nadalom je ostvario jedno od najvećih rivalstava u istoriji tenisa. Odigrali su rekordan broj međusobnih duela u Open eri, rekordnih osamnaest duela na grend slem turnirima i najduže grend slem finale u Melburnu 2012. godine. Zapaženo je Đokovićevo rivalstvo sa Švajcarcem Rodžerom Federerom, protiv koga je igrao pedeset puta.

Pored proglašenja za najboljeg sportistu i tenisera Srbije i sveta, Đoković je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde, ordenom Svetog Save Srpske pravoslavne crkve i ordenom Republike Srpske. Idejni je tvorac Fondacije „Novak Đoković” koja se aktivno bavi pružanjem pomoći deci u socijalno ugroženim sredinama, izgradnjom objekata obrazovnih institucija kao i drugim humanitarnim akcijama.

Teniska karijera

Novak Đoković — istorijski prikaz rangiranja na ATP listi.

Kompozitni prikaz rangiranja u singlu (Rodžer Federer, Rafael Nadal, Novak Đoković).

Kao junior

Đoković je u 2001. bio trostruki prvak Evrope, u pojedinačnoj konkurenciji, parovima i ekipno. Naredne sezone postao je najbolji u Evropi u konkurenciji tenisera do 16 godina. Nakon pet odigranih ITF turnira, Đoković se našao na 40. mestu najboljih juniora sveta. Kao junior je imao odnos 40 pobeda i 11 poraza u pojedinačnoj konkurenciji, odnosno 23 pobede i 6 poraza u konkurenciji parova. Kao član reprezentacije Jugoslavije 2001. godine došao je do finala juniorskog Dejvis kupa za tenisere do 14 godina, u kojem je izgubio svoj meč u pojedinačnoj konkurenciji.

2003—2005.

Na početku profesionalne karijere, Đoković je uglavnom igrao na čelendžer i fjučers turnirima, a našao se i na širem spisku reprezentacije SCG za mečeve protiv Obale Slonovače i Bugarske. Prvi fjučers je osvojio u Beogradu na terenima TK Crvena zvezda u junu 2003, kao član TK Partizan, kada je u finalu savladao četvrtog nosioca i osvojio prvi ATP poen. Te godine je stigao do još dva polufinala fjučersa.

Godinu 2004. je započeo plasmanom u polufinale na fjučersu u Zagrebu, a 9. aprila je debitovao za Dejvis kup reprezentaciju Srbije i Crne Gore u meču protiv Letonca Janisa Skroderisa pobedivši sa 2:0. Na fjučersu u Bergamu stigao je do polufinala, a osvojio je fjučerse u Solnoku, Budimpešti i Beogradu. Prvi čelendžer Đoković je osvojio u Budimpešti, maja 2004. Posle je osvojio još dva čelendžera, u Ahenu (Nemačka) i Sanremu (Italija). Januara 2005. godine nastupio je u prvom kolu Otvorenog prvenstva Australije, što je bio njegov prvi meč u glavnom žrebu nekog grend slem turnira. Izgubio je od kasnijeg osvajača titule, Marata Safina. Nakon čelendžera u Beogradu u februaru 2005. Đoković je nastavio da igra samo na turnirima ATP-a.

2006. Prvi ATP trofeji

Novak Đoković u Umagu 2006. godine.

U poslednjim danima 2005. i prvim 2006. igrao je sa Anom Ivanović u Hopman kupu, kada su stigli do polufinala.

Prethodnu godinu Đoković je završio na 78. mestu ATP liste. Četvrtfinale na Rolan Garosu i osmina finala na Vimbldonu uvrstili su ga u 40 najboljih tenisera na ATP listi. Nedugo posle Vimbldona osvojio je svoju prvu titulu, Otvoreno prvenstvo Holandije, bez izgubljenog seta. Druga titula koju je osvojio, u Mecu, uvrstila ga je u prvih 20 tenisera na ATP listi.

U ovoj sezoni Đoković je takođe učestvovao na Masters turnirima u Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Hamburgu, Madridu i Parizu. Najbolji rezultat je ostvario u Madridu, gde je stigao do četvrtfinala u kom ga je pobedio Fernando Gonzales. Na svim ostalim turnirima takmičenje je završavao u jednom od prva tri kola.

Đoković je prve mečeve svoja tri najveća rivalstva, protiv Rafaela Nadala, Rodžera Federera i Endija Marija, odigrao u ovoj sezoni. Najpre se, u prvom kolu Mastersa u Monte Karlu, sastao sa prvim teniserom sveta, Federerom. Švajcarac je odneo pobedu rezultatom 6:3, 2:6, 6:3. Zatim je Đoković ostvario svoj najbolji rezultat u dotadašnjoj karijeri, stigavši do četvrtfinala Rolan Garosa, gde je prvi put ukrstio reket sa Nadalom, ali je bio prinuđen da preda meč. Najzad je, krajem godine, na Mastersu u Madridu, preokrenuo rezultat protiv Marija i pobedio u meču osmine finala rezultatom 1:6, 7:5, 6:3.

Godinu je završio na 16. mestu.

2007. Proboj u prvih 3, prvo grend slem finale

U prvoj sedmici januara osvojio je turnir u Adelajdu, pobedivši u finalu Krisa Gučionija. Dve sedmice posle, na prvom grend slem turniru sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, stigao je do osmine finala, gde je izgubio od tada prvog tenisera sveta, Rodžera Federera. Đokovićev uspeh na turnirima Masters serije u Indijan Velsu, gde je bio finalista, i Majamiju, gde je bio pobednik, uvrstile su ga među deset najboljih na svetu. Na oba turnira, na kojima je prvi put stigao do finala turnira Masters serije, savladao je u polufinalima Endija Marija bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je izgubio od Rafaela Nadala, ali ga je savladao u četvrtfinalu turnira u Majamiju, koji je osvojio pobedivši Giljerma Kanjasa u finalu, 6:3, 6:2, 6:4. Kasnije je igrao na turniru u Monte Karlu, gde ga je porazio David Ferer u trećem kolu. Đoković je stigao do četvrtfinala Mastersa u Rimu i Hamburgu, gde je izgubio od Karlosa Moje, odnosno od Nadala. Zatim je osvojio Otvoreno prvenstvo Estorila, savladavši u finalu Rišara Gaskea, 7:6(7), 0:6, 6:1.

Novak Đoković na Otvorenom prvenstvu SAD 2007. godine.

Đoković je na Rolan Garosu stigao do prvog polufinala nekog grend slem turnira, gde je izgubio od kasnijeg pobednika, Rafaela Nadala.

Na Vimbldonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, u meču koji je trajao pet sati. Đoković je predao polufinalni meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom. Sledeći uspeh na turnirima Masters serije je bio na Rodžers kupu. U finalu je savladao najboljeg tenisera sveta Rodžera Federera, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). Na putu do trofeja, Đoković je pobedio trećeplasiranog, drugoplasiranog i prvoplasiranog tenisera (Endija Rodika, Rafaela Nadala i Federera) u tri uzastopna dana. Đoković je bio prvi teniser kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. godine. Međutim, na Masters turniru u Sinsinatiju sledeće nedelje, Đoković je poražen od Karlosa Moje u drugom kolu sa 2:0. Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štjepaneka, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), nakon skoro pet sati igre. Tu je stigao do svog prvog grend slem finala gde ga je porazio Federer, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i osvojio petu titulu u sezoni savladavši u finalu Stanislasa Vavrinku, 6:4, 6:0. Đoković je zatim nastupio za reprezentaciju Srbije protiv Australije, pobedio na oba meča u pojedinačnoj konkurenciji i jednom u konkurenciji parova, što je omogućilo Srbiji plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa. Sledeći turnir na kojem je učestvovao je bilo Otvoreno prvenstvo Madrida, gde je poražen od Davida Nalbandijana u polufinalu, 6:4, 7:6(4). Na mastersu u Parizu savladao ga je u ranoj fazi Fabris Santoro.

Kao trećeplasirani teniser sveta Đoković je došao na Masters kup u Šangaju i prvi je eliminisan sa turnira nakon dva poraza u svojoj grupi, od Davida Ferera, 6:4, 6:4, i Rišara Gaskea, 6:4, 6:2. U poslednjem meču ga je porazio Rafael Nadal 6:4, 6:4. Đoković je ostvario značajan napredak u odnosu na prethodnu sezonu. Osvojio je dva Masters turnira (Majami i Kanadu), jedan turnir iz serije 500 (Beč) i dva turnira iz serije 250 (Adelejd i Eštoril). Plasirao se u svoje prvo grend slem polufinale, na Rolan Garosu, a potom i prvo finale, na Otvorenom prvenstvu SAD. Ovi uspesi su mu omogućili proboj u prvih deset tenisera sveta, a godinu je završio na trećem mestu. Đoković je u izboru lista „Sport” izabran za sportistu godine u Srbiji 2007, a Olimpijski komitet Srbije ga je proglasio za najboljeg muškog sportistu. Drugu godinu zaredom je Asocijacija teniskih profesionalaca Đokoviću dodelila nagradu za tenisera koji je najviše napredovao.

2008. Prvi grend slem trofej i olimpijska bronza

Godinu 2008. Đoković je počeo u Pertu, na Hopman kupu, zajedno sa Jelenom Janković, gde su u finalu izgubili od predstavnika Sjedinjenih Država, Serene Vilijams i Mardija Fiša sa 2:1. Đoković je dobio sve mečeve u pojedinačnoj konkurenciji, ali je Jankovićeva zbog povrede bila prisiljena da preda svoj meč protiv Vilijamsove i da pokuša da pomogne Đokoviću u konkurenciji mešovitih parova.

Novak Đoković na turniru Masters serije u Torontu 2008. godine.

Na prvom grend slemu sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, Đoković se plasirao u finale bez izgubljenog seta. Do tog uspeha stigao je savladavši u polufinalu prvog tenisera sveta, Rodžera Federera, rezultatom 7:5, 6:3, 7:6(5). U finalu, 27. januara, protivnik mu je bio najveće iznenađenje turnira, Žo-Vilfrid Conga iz Francuske, tada 38. teniser na ATP listi, koji je u drugom polufinalu pobedio drugog tenisera sveta, Rafaela Nadala. Pobedio je u finalu sa 3:1 u setovima i time osvojio prvi grend slem trofej u karijeri. Đoković je sa Jankom Tipsarevićem, Nenadom Zimonjićem i Viktorom Troickim izabran da se takmiči za Srbiju u prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa protiv Rusije od 8. do 10. februara. Tokom boravka u Moskvi, Đoković je imao stomačni grip i propustio je prvi dan u pojedinačnoj konkurenciji. Vratio se drugog dana za pobedu u meču parova sa Zimonjićem protiv Mihaila Južnjog i Dmitrija Tursunova, ali je sledećeg dana predao meč Nikolaju Davidenku pri vođstvu 2:1 u setovima, čime je Rusija stekla nedostižnu prednost od 3:1.

Nakon poslednjeg poena u finalu Tenis masters kupa u Šangaju 2008. godine.

Na sledećem turniru ATP-a, u Marselju, izgubio je od Francuza Žila Simona u drugom kolu. Posle toga je igrao turnir u Dubaiju, ali ga je u polufinalu izbacio Rodik. Na Masters turniru u Indijan Velsu, Đoković je osvojio svoj drugi turnir u sezoni pobedivši u finalu Mardija Fiša sa 2:1 u setovima. Na turniru u Majamiju, izbacio ga je Kevin Anderson sa 2:1 u setovima u drugom kolu. Na turniru u Monte Karlu stigao je do polufinala, u kom je predao meč Rodžeru Federeru. Drugi po redu Masters na šljaci, u Rimu, osvojio je pobedivši Stanislasa Vavrinku u tri seta. Na Rolan Garosu 2008. stigao je do polufinala. Bio je treći favorit, ali je izgubio od Nadala sa 6:4, 6:3, 7:6(3). Do polufinala je stigao pobedivši Denisa Gremelmajera, Migela Džena, Vejna Odesnika, Pola-Anrija Matjea i Ernestsa Gulbisa. Potom je Đoković igrao turnir u londonskom Kvins klabu. Tu je ponovo izgubio od Nadala, ovog puta u finalu. Samo nekoliko dana kasnije, na Vimbldonu je ispao u drugom kolu izgubivši od Rusa Marata Safina (6:4, 7:6(3), 6:2). Đoković je posle četiri nedelje pauze učestvovao na Rodžers kupu u Torontu, koji je prošle godine osvojio. Porazio je Frenka Dančevića i Robina Sederlinga, ali ga je u četvrtfinalu eliminisao Endi Mari. Sledeće nedelje, na Sinsinati mastersu, Đoković je u polufinalu savladao Rafaela Nadala 6:1, 7:5, ali je u finalu ponovo izgubio od Marija rezultatom 7:6(2), 7:6(2).

Đoković je bio postavljen za trećeg nosioca na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. U prvoj rundi je savladao Amerikanca Robija Džineprija sa 6:4, 6:4, u drugoj Nemca Rajnera Šitlera sa 6:4, 6:2, u trećoj Rusa Mihaila Južnjeg sa 7:6(3), 6:3, i u četvrtfinalu Francuza Gaela Monfisa sa 4:6, 6:1, 6:4. Đoković je u polufinalu izgubio od Rafaela Nadala rezultatom 4:6, 6:1, 4:6. U tom meču je mogao da spase meč-loptu, ali je sa mreže lopticu poslao van igrališta dok je Nadal bio daleko od nje. U borbi za bronzanu medalju, Đoković je savladao Džejmsa Blejka rezultatom 6:4, 7:6(4). To je bila jedna od tri medalje za Srbiju na dvadesetdevetim Olimpijskim igrama. Đoković se takođe takmičio i u konkurenciji parova zajedno sa Nenadom Zimonjićem, gde su bili postavljeni za druge nosioce. Đoković i Zimonjić su u prvom kolu izgubili od češkog para Martin Dam i Pavel Vizner sa 6:3, 0:6, 2:6. Posle Olimpijskih igara, Đoković je na poslednjem grend slemu u sezoni, Otvorenom prvenstvu SAD, bio postavljen za trećeg nosioca. U meču četvrtog kola protiv Tomija Robreda imao je problema zbog bolova u bedrima i umora, pa je bio prisiljen da zatraži dva tajm-auta, ali je ipak uspeo da pobedi u pet setova. U četvrtfinalu je savladao Rodika, a učešće na turniru je završio nakon poraza od Federera u četiri seta, u polufinalu. U finalu Otvorenog prvenstva Tajlanda, Đoković je izgubio od Žoa—Vilfrida Conge sa 7:6(4), 6:4. Na Mastersu u Madridu, Đokovića je u trećoj rundi pobedio Ivo Karlović sa 7:6(4), 7:6(5). Na Mastersu u Parizu, dve nedelje kasnije, kasniji pobednik Conga je opet savladao Đokovića u trećoj rundi. Na finalnom Masters kupu u Šangaju, nakon Nadalovog odustanka od učešća na turniru, Đoković je bio postavljen za drugog nosioca. U prvom kolu je pobedio Huana Martina del Potra (7:5, 6:3), a u drugom kolu Davidenka (7:6(3), 0:6, 7:5). U trećem kolu je ponovo izgubio od Conge (6:1, 5:7, 1:6). Bez obzira na poraz Đoković je takmičenje u grupnoj fazi završio na prvom mestu. U polufinalu je eliminisao Žila Simona (4:6, 6:3, 7:5), a u finalu je još jednom savladao Davidenka (6:1, 7:5), osvojivši prvi Masters kup u karijeri.

Kao i prethodnu, i ovu godinu je završio na trećem mestu ATP liste. Tokom sezone je osvojio četiri turnira — Otvoreno prvenstvo Australije, Masters kup i Masterse u Indijan Velsu i Rimu, pored toga i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.

2009. Pet trofeja i početak dominacije „velike četvorke”

Glavni članak: Teniska sezona Novaka Đokovića u 2009. godini

Branio je titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, ali je u četvrtfinalu predao meč Endiju Rodiku zbog iscrpljenosti i grčeva, pri Rodikovom vođstvu 6:7(3), 6:4, 6:2, 2:1.

U Indijan Velsu, gde je branio titulu, stigao je do četvrtfinala i tu izgubio od domaćeg tenisera, Endija Rodika. U Majamiju je Đoković stigao do finala, ali u finalu je izgubio od Endija Marija. Na Masters turniru u Madridu lakim i brzim pobedama i bez izgubljenog seta stigao je do polufinala, u kojem je sa Rafaelom Nadalom igrao treći put u poslednjih pet sedmica. Uprkos činjenici da je imao tri meč-lopte, Đoković je izgubio susret rezultatom 6:3, 6:7(5), 6:7(9). Taj meč je trajao 4 sata i 2 minuta, i vremenski je najduži u pojedinačnoj konkurenciji odigran u tri seta u Open eri (sa taj-brejkom u poslednjem setu). Naredni turnir na kojem je Đoković učestvovao bio je drugi grend slem turnir godine, Rolan Garos. Porazio ga je Filip Kolšrajber u trećem kolu, 6:4, 6:4, 6:4.

Kao četvrti nosilac, došao je na treći grend slem u sezoni, Vimbldon. U polufinalu je bio očekivan meč između Đokovića i Federera, ali je Đokovića u četvrtfinalu još jednom pobedio Tomi Has, 7:5, 7:6(6), 4:6, 6:3. Đoković je odigrao poslednji grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo SAD. U polufinalu ga je zaustavio Rodžer Federer, ovog puta u tri seta.

Đoković je osvojio turnir u Pekingu, pobedivši u finalu Hrvata Marina Čilića rezultatom 6:2, 7:6(4). Osvojio je turnir ATP 500 serije u Bazelu, pobedivši u finalu trostrukog branioca titule, Rodžera Federera, 6:4, 4:6, 6:2. Nakon četiri uzastopna poraza u finalima ATP masters 1000 turnira, osvojio je titulu u Parizu. U polufinalu je savladao Rafaela Nadala, 6:2, 6:3, a u finalu ljubimca publike, Francuza Gaela Monfisa, 6:2, 5:7, 7:6(3).

Iako je u trećem meču u grupnoj fazi Finala ATP svetske turneje savladao Rafaela Nadala, nije se plasirao u polufinale, zbog lošijeg odnosa osvojenih i izgubljenih setova od drugoplasiranog Davidenka.

Đoković je treći put zaredom godinu završio na trećem mestu. Igrao je 97 mečeva, više od bilo kog drugog tenisera, sa odnosom pobeda i poraza 78:19. Dospeo je do deset finala, od kojih je osvojio pet: Masters u Parizu, turnire ATP 500 u Dubaiju, Pekingu i Bazelu, kao i turnir u rodnom Beogradu.

2010. Trofej u Dejvis kupu i konkurenciji parova

Glavni članak: Teniska sezona Novaka Đokovića u 2010. godini

Prvi zvanični turnir na kome je Đoković igrao bio je prvi grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo Australije. U četvrtfinalu ga je pobedio francuski teniser Žo-Vilfrid Conga, nakon pet setova. Uprkos tome, Đoković je 1. februara dostigao svoj najbolji plasman u dotadašnjoj karijeri, drugu poziciju na ATP listi. Na prva dva turnira iz Serije 1000 Đoković nije postigao zapažene rezultate.

Đoković servira u Dejvis kup meču protiv Češke.

Drugi grend slem sezone, Rolan Garos počeo je pobedom nad Jevgenijem Koroljovim, koji predstavlja Kazahstan. Ipak, u četvrtfinalu biva poražen od austrijskog tenisera Jirgena Melcera, 22. nosioca, u pet setova, uprkos ubedljivoj prednosti od 2:0 u setovima i ranom brejku prednosti u trećem. Meč je završen rezultatom 6:3, 6:2, 2:6, 6:7(3), 4:6. Dana 21. juna je počeo treći grend slem sezone, Vimbldon, na kom je Đoković bio postavljen za trećeg nosioca. U polufinalu je izgubio od Čeha Tomaša Berdiha.

Krajem avgusta počeo je poslednji grend slem turnir u sezoni, Otvoreno prvenstvo SAD. U polufinalu, Đoković je spasao dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, došavši do pobede od 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5. Ovom pobedom je postao drugi teniser, pored Rafaela Nadala, koji je ostvario dve pobede protiv Federera na grend slem turnirima. U svom drugom finalu na ovom turniru ponovo biva poražen, ovoga puta od Nadala. Četvrtu sezonu zaredom Đoković je uspeo da se plasira na završni šampionat ATP-a, i to kao treći teniser sveta. Trijumfom nad Endijem Rodikom, ostvaruje plasman u polufinale. Treći put zaredom gubi od kasnijeg šampiona, Rodžera Federera, ovoga puta rezultatom 2:0.

Po prvi put se zajedno sa reprezentacijom Srbije našao u finalu Dejvis kupa protiv reprezentacije Francuske u Beogradskoj areni. U svom prvom meču, protiv Žila Simona, bez većih problema donosi bod reprezentaciji, pobedom od 6:3, 6:1, 7:5. Nakon zaostatka Srbije 1:2, izjednačuje rezultat trijumfujući nad Monfisom 6:2, 6:2, 6:4. Na kraju je Viktor Troicki ostvario odlučujuću pobedu i tako doneo Srbiji prvu titulu. Đoković je u toku 2010. u mečevima za reprezentaciju ostvario 7 pobeda u isto toliko mečeva (u pojedinačnoj konkurenciji). Godinu je četvrti put zaredom završio na trećem mestu ATP liste, iako je u toku sezone 26 nedelja boravio na drugom mestu. Ostvario je odnos pobeda i poraza 61:18 (77%). Osvojio je dva turnira — Dubai i Peking, oba iz Serije 500.

2011. Prvo mesto na ATP listi, tri grend slem turnira, rekordi

Glavni članak: Teniska sezona Novaka Đokovića u 2011. godini

Đoković na Vimbldonu 2011. godine.

Đokovićeva sezona 2011. godine se smatra jednom od najboljih u istoriji tenisa. Osvojio je deset turnira, od kojih tri grend slema (Otvoreno prvenstvo Australije, Vimbldon i Otvoreno prvenstvo SAD), pet Masters turnira (Indijan Vels, Majami, Madrid, Rim i Kanadu), ATP Dubai i Otvoreno prvenstvo Srbije. U julu je postao prvi teniser sveta. Đoković je od starta sezone do polufinala Rolan Garosa napravio niz od 41 pobede, a ako se računaju dve pobede na Dejvis kupu 2010, 43 pobede. Postavio je nekoliko rekorda, uključujući broj titula na Masters turnirima u jednoj sezoni (5), broj uzastopnih pobeda na Mastersima (31), broj uzastopnih Masters finala (6), ukupnoj zaradi u sezoni (12, 6 miliona dolara) i najbržoj kvalifikaciji za Završni Masters (18 nedelja i 6 dana).

Đoković je počeo sezonu na Otvorenom prvenstvu Australije, koji je osvojio pobedivši Rodžera Federera u polufinalu i Endija Marija u finalu. Nakon toga je osvojio turnir iz ATP 500 serije u Dubaiju, pobedivši Federera u finalu. Zatim Đoković osvaja četiri Masters turnira: Indijan Vels, Majami, Madrid i Rim. U sve četiri finala pobedio je prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala. Prvi poraz u sezoni doživljava na Rolan Garosu, gde ga je u polufinalu izbacio Federer. Sledeći turnir osvojio je na Vimbldonu, ponovo pobedivši Nadala u finalu. Tada je preuzeo prvo mesto na ATP listi. Na Masters turniru u Torontu je savladao Fiša u finalu. Na Mastersu u Sinsinatiju je pretrpeo drugi poraz u sezoni, kada je predao finale Mariju. Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je bio prvi nosilac. U polufinalu je spasio dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, a u finalu ponovo je savladao Nadala. Ovo je bio poslednji turnir koji je osvojio, pošto je u Bazelu ispao u polufinalu, u Parizu u četvrtfinalu, a na Završnom Mastersu u grupnoj fazi.

2012. Pad i povratak na prvo mesto

Glavni članak: Teniska sezona Novaka Đokovića u 2012. godini

Đoković u Majamiju.

Đoković je počeo sezonu odbranom titule na Otvorenom prvenstvu Australije. U polufinalu je savladao Marija, u meču koji je trajao 4 sata i 50 minuta, a u finalu Nadala. Njihov susret trajao je 5 sati i 53 minuta, što predstavlja rekord po dužini finala jednog grend slema. Na sledeća dva turnira na kojima je branio titulu, Dubaiju i Indijan Velsu, ispao je u polufinalu, od Marija, odnosno od Iznera. Titulu u Majamiju je odbranio bez izgubljenog seta.

Sezonu na šljaci Đoković je počeo na Mastersu u Monte Karlu, gde je u finalu poražen od Nadala, čime je Španac prekinuo seriju od sedam poraza u međusobnim duelima. Sa Mastersa u Madridu ga je izbacio sunarodnik Janko Tipsarević. U Rimu je Đoković branio titulu, ali ga je Nadal ponovo pobedio u finalu. Na Rolan Garosu Đoković je imao priliku da postane prvi vlasnik sve četiri grend slem titule istovremeno, još od Roda Lejvera 1969. godine. Nakon što je prošao kroz dva meča od pet setova, protiv Sepija i Conge, u polufinalu je porazio Rodžera Federera sa 3:0. Finale je, međutim, izgubio od Nadala rezultatom 1:3.

Na Vimbldonu je Đokovića u polufinalu izbacio kasniji šampion Federer. Osvajanjem turnira Švajcarac ga je pretekao na prvom mestu ATP liste. Na Olimpijskim igrama Đokovića je u polufinalu zaustavio Endi Mari, a u meču za bronzanu medalju Huan Martin del Potro. Đoković se pojavio u finalima sva tri turnira američke serije, ali je osvojio samo Toronto, dok su ga u Sinsinatiju i na Otvorenom prvenstvu SAD porazili, redom, Federer i Mari.

Đoković je osvojio oba turnira u Kini, Peking i Šangaj. Finale Mastersa u Šangaju, u kom je spasao pet meč-lopti protiv Marija, proglašeno je najboljim mečom u 2012. godini. Nakon ranog ispadanja sa Mastersa u Parizu, Đoković je bez poraza osvojio Završni turnir sezone. U finalu je pobedio Federera sa 2:0, iako je Švajcarac vodio u oba seta. Đoković je 5. novembra ponovo preuzeo prvu poziciju na ATP listi.

2013. Šesti grend slem trofej, stota nedelja na prvom mestu

Glavni članak: Teniska sezona Novaka Đokovića u 2013. godini

Đoković je u januaru osvojio treću uzastopnu titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, a ukupno četvrtu, čime je izjednačio rekord Federera i Agasija. U osmini finala je bio blizu poraza protiv Švajcarca Stanislasa Vavrinke, ali je uspeo da pobedi sa 12:10 u petom setu. U finalu je pobedio Endija Marija rezultatom 3:1. Đoković je produžio niz pobeda u Dubaiju, osvojivši turnir bez izgubljenog seta. Prvi poraz Srbin je doživeo od Del Potra u polufinalu Indijan Velsa. U Majamiju je ispao iznenađujuće rano, protiv veterana Tomija Hasa, u osmini finala.

Sezonu na šljaci Đoković je počeo u Monte Karlu, gde je osvojio pehar. U finalu je pobedio osmostrukog branioca titule, Rafaela Nadala. Na taj način je postao prvi igrač koji je osvojio osam različitih Masters titula. Sa Mastersa u Madridu je, međutim, ispao već u drugom kolu, od Bugarina Dimitrova. Đokovića je u Rimu, u četvrtfinalu, pobedio Tomaš Berdih, iako je Srbin servirao za meč. Na Rolan Garosu, Rafael Nadal je ponovo sprečio Đokovića da osvoji jedini grend slem turnir koji mu nedostaje, pobedivši u pet setova dugom polufinalnom meču, koji je kasnije proglašen najboljim u 2013. godini.

Vimbldon je Đoković igrao sigurno do polufinala, gde mu je bilo potrebno pet setova da pobedi Huana Martina del Potra. U finalu ga je sa 3:0 pobedio domaći igrač Endi Mari, postavši prvi Britanac od 1936. sa titulom na najstarijem grend slem turniru. Američku seriju Đoković je odigrao najslabije u poslednjih nekoliko godina, zabeleživši sledeće rezultate: polufinale u Montrealu (poraz od Rafaela Nadala), četvrtfinale u Sinsinatiju (poraz od Džona Iznera) i finale Otvorenog prvenstva SAD (ponovo poraz od Nadala).

Jesenji deo sezone Đoković je, međutim, odigrao znatno bolje. Osvojio je četiri turnira u nizu: ATP 500 Peking, Masters u Šangaju, Masters u Parizu i ATP završni šampionat. Dvanaest puta je pobedio igrače iz prvih deset, uključujući po dve pobede nad Nadalom, Del Potrom i Rodžerom Federerom. Uprkos tome, Nadal je 6. oktobra preuzeo od Đokovića prvu poziciju na ATP listi i završio godinu kao svetski broj jedan.

Đoković je u ovoj sezoni učestvovao u susretima Dejvis kup reprezentacije Srbije protiv Belgije, SAD, Kanade i Češke, donevši svom timu sedam pobeda u isto toliko mečeva, usput izgubivši samo jedan set. Ipak, to je bilo nedovoljno za pobedu u finalu protiv Češke, koja je osvojila „Salataru” rezultatom 3:2.

2014. Saradnja sa Bekerom, novi trijumf na Vimbldonu

Glavni članak: Teniska sezona Novaka Đokovića u 2014. godini

Đoković u Rimu.

Đoković nije uspeo da odbrani titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, jer je u četvrtfinalu izgubio od kasnijeg osvajača turnira, Stanislasa Vavrinke, u neizvesnom meču dugom pet setova. Time je prekinut Đokovićev niz od 14 uzastopnih polufinala na grend slem turnirima. Titulu u Dubaiju je takođe morao da prepusti Švajcarcu, Rodžeru Federeru, posle poraza u polufinalu. Međutim, Đoković je uspeo da osvoji titule i u Indijan Velsu i u Majamiju, što mu je nije pošlo za rukom od 2011. godine. U finalima je pobedio Federera i Rafaela Nadala, prvog tenisera sveta.

Đoković je branio titulu na Mastersu u Monte Karlu, ali ga je u polufinalu pobedio Federer. Turnir u Madridu je propustio zbog povrede ručnog zgloba. Masters turnir u Rimu Đoković je uspeo da osvoji iako je u četiri meča zaredom izgubio po jedan set. U finalu je pobedio branioca titule Nadala. Sa Špancem je imao još jedan okršaj u finalu Rolan Garosa, ali ponovo nije uspeo da osvoji šljakasti grend slem.

Posle tri uzastopna poraza u finalima grend slem turnira, Đoković je uspeo da osvoji Vimbldon po drugi put u karijeri. U finalu je odigrao jedan od najkvalitetnijih mečeva u karijeri, protiv Rodžera Federera, i uspeo da trijumfuje sa 3:2. Nakon osvajanja svoje sedme grend slem titule, ponovo je postao prvi teniser sveta.

Đokovićeva igra na dva severnoamerička Masters turnira u avgustu bila je još slabija nego prethodne godine, te je i u Torontu i u Sinsinatiju ispao u trećem kolu. Na poslednjem grend slem turniru sezone, Otvorenom prvenstvu SAD, pobedio je Endija Marija u četvrtfinalu rezultatom 3:1, ali je zatim izgubio polufinale od Japanca Keja Nišikorija, koji se postarao da se po prvi put u skoro deset godina u finalu jednog grend slem turnira ne pojave ni Federer, ni Nadal, ni Đoković.

Prvi teniser sveta nastavio je svoju dominaciju u Kini osvojivši turnir u Pekingu, savršenom igrom u finalu protiv Tomaša Berdiha. Njegov niz od 28 pobeda u najmnogoljudnijoj zemlji sveta zaustavio je Rodžer Federer u polufinalu Mastersa u Šangaju. To je bio poslednji Đokovićev poraz u sezoni, jer je nakon Šangaja odbranio titulu na Mastersu u Parizu pobedom nad Milošem Raonićem, kao i na Završnom turniru sezone, nakon Federerove predaje pre finala zbog povrede.

2015. Tri grend slem trofeja i rekord u Melburnu

Glavni članak: Teniska sezona Novaka Đokovića u 2015. godini

Statistički gledano, Đokovićeva sezona u 2015. godini nadmašila je čak i onu iz 2011. Stigao je do finala sva četiri grend slem turnira, kao treći teniser kome je to uspelo u Open eri (posle Lejvera i Federera). Osvojio je rekordnu petu titulu na Otvorenom prvenstvu Australije pobedom nad Endijem Marijem, odbranio pehar na Vimbldonu u reprizi prošlogodišnjeg finala protiv Federera, i popravio svoj učinak u finalima Otvorenog prvenstva SAD, još jednom pobedom nad Švajcarcem. Jedini poraz doživeo je, ponovo, na Rolan Garosu. Iako je ove godine konačno uspeo da savlada Rafaela Nadala u Parizu, u četvrtfinalu, usledilo je polufinale u pet setova protiv Marija, a potom poraz od Stanislasa Vavrinke, koji je odigrao jedan od najboljih mečeva karijere.

Đoković je ove sezone postao prvi teniser koji je osvojio prva tri Masters turnira u sezoni — Indijan Vels, Majami i Monte Karlo. Odbranio je titulu u Indijan Velsu i ujedno osvojio 50. turnir u karijeri. Nakon još jednog propuštenog Mastersa u Madridu, odbranio je titulu u Rimu, pobedivši Federera za četvrtu titulu u „Večnom gradu”. Nastavio je svoj „post” na severnoameričkoj letnjoj Masters seriji, izgubivši u finalima Montreala i Sinsinatija od Marija i Federera. Britanac je time prekinuo niz od osam poraza protiv Đokovića. Možda dve najdominantnije nedelje u sezoni najbolji teniser sveta ostvario je na turnirima u Pekingu i Šangaju, ne izgubivši nijedan set. Nakon treće uzastopne titule u pariskom „Bersiju”, doživeo je poslednji poraz u godini, od Federera, u grupnoj fazi Završnog turnira sezone. Revanširao mu se već u finalu, osvojivši rekordnu četvrtu uzastopnu titulu na turniru koji okuplja osam najboljih tenisera u sezoni. Trijumfom nad Rafaelom Nadalom u polufinalu, izjednačio se sa svojim najvećim rivalom po broju pobeda.

Đoković je u ovoj sezoni nastupio na 16 turnira, a do finala nije stigao samo na prvom, u Dohi. Ovaj rekordni niz u toku jedne sezone obeležen je osvajanjem 11 titula, od toga rekordnih šest Masters turnira. Još neki rekordi koje je srpski teniser postavio u ovoj sezoni uključuju najveći broj pobeda nad igračima iz prvih deset (31), najveći broj poena na ATP listi (16.585), kao i najveću zaradu od turnira (21,6 miliona dolara). Po prvi put je celu sezonu proveo kao najbolje rangirani teniser sveta.

2016. Grend slem karijere i rekord po broju ATP poena

Glavni članak: Teniska sezona Novaka Đokovića u 2016. godini

Đoković je 5. juna 2016. kompletirao grend slem karijere, osvojivši Otvoreno prvenstvo Francuske.

Đoković je osvojio svoju 60. titulu u karijeri u Dohi, pobedivši Nadala rezultatom 6:1, 6:2. Rekordnu šestu titulu u Melburnu je osvojio, savladavši u revanšu finala iz 2015. godine, Endija Marija u tri seta.

Osvojio je peti Masters u Indijan Velsu, pobedivši u finalu Miloša Raonića. Početkom aprila, Đoković je bez izgubljenog seta osvojio naredni Masters, u Majamiju, savladavši Keja Nišikorija u finalu. Kao branilac titule u Monte Karlu, Đoković je neočekivano doživeo poraz već na startu turnira od Čeha Jiržija Veselog. U finalu Madrida je savladao Endija Marija sa 6:2, 3:6 i 6:3. Drugu uzastopnu nedelju igrao je finale protiv Marija u Rimu, ali je Britanac ovog puta dobio meč rezultatom 6:3, 6:3.

Konačnim osvajanjem Rolan Garosa, Đoković je postao prvi teniser, nakon Roda Lejvera 1969, sa pobedama na sva četiri grend slem turnira u nizu. Postao je osmi igrač koji je kompletirao titule na grend slemovima, posle Freda Perija, Dona Badža, Roda Lejvera, Roja Emersona, Andrea Agasija, Rodžera Federera i Rafaela Nadala. U finalu je pobedio Endija Marija sa 3:1, i postao jedini teniser u istoriji koji je osvojio četiri grend slem turnira u nizu na tri različite podloge — beton, trava i šljaka (pre 1969. godine, kada je počela Open era, tri grend slema igrana su na travi).

Na Vimbldonu je Đoković izgubio u trećem kolu od američkog tenisera Sema Kverija u četiri seta. Meč je zbog kiše trajao dva dana, a porazom je prekinut niz od 28 grend slem turnira na kojima je stizao makar do četvrtfinala, kao i rekordni niz od 30 dobijenih mečeva na grend slem turnirima. Zatim su usledile Olimpijske igre i pored velikih očekivanja, nije ostvario zapaženiji rezultat. Izgubio je u prvom kolu od Huana Martina del Potra u dva tajbrejka. Đoković je osvojio 30 masters u karijeri pobedivši u Torontu Keija Nišikorija u dva seta. Na Ju es openu je igrao u finalu gde je poražen od Švajcarca Stanislasa Vavrinke sa 3:1. Na pretposlednjem mastersu sezone u Šangaju, Đoković je izgubio u polufinalu od 15 nosioca Bautiste Aguta iz Španije. Na mastersu u Parizu je ispao u četvrtfinalu, čime je britanski teniser Endi Mari preuzeo prvo mesto na ATP listi od Đokovića.

Poslednji turnir sezone Đoković je odigrao u Londonu. U grupi je redom pobedio: Dominika Tima 6:7(10), 6:0, 6:2, zatim Miloša Raonića 7:6(5), 7:6(5) i na kraju Davida Gofana 6:1, 6:2. U polufinalu je pobedio Keija Nišikorija rezultatom 6:1, 6:1, a gubi u finalu od Endija Marija 3.6, 4:6, što je i dodatno potvrdilo zasluženo prvo mesto. Srpski teniser godinu završava na drugom mestu, sa odnosom pobeda i poraza u singlu od 65-9, a u dublu 1-4. Osvojio je 7 trofeja i nešto više od 12,6 miliona dolara.

2017. Problemi sa povredama i saradnja sa Agasijem

Đoković je na startu sezone osvojio 67. titulu u karijeri u Dohi, pošto je u finalu pobedio Marija u tri seta. U drugom kolu Australijan opena je iznenađujuće poražen od Denisa Istomina sa 3:2. Na naredna dva turnira u Akapulku i Indijan Velsu je poražen od Nika Kiriosa iz Australije.

U maju 2017. godine, Đoković je objavio da raspušta ceo tim i stručni štab na čelu sa trenerom Marijanom Vajdom, kondicionim trenerom Gričom i fizioterapeutom Miljanom Amanovićem. Na masters turniru u Madridu, Đoković je izgubio u polufinalu od Nadala u dva seta. Sedam dana kasnije, Đoković je odigrao mnogo bolje i stigao je do finala mastersa u Rimu gde je poražen od Aleksandra Zvereva iz Nemačke. Od 21. maja 2017. novi trener u stručnom štabu Đokovića je nekadašnji američki teniser Andre Agasi. Krajem juna meseca mu se pridružio Mario Ančić.

Đoković je osvojio ATP 250 turnir u Istbornu, ukupno 68 u karijeri, ali je zbog povrede lakta bio primoran da preda meč Tomašu Berdihu u četvrtfinalu Vimbldona. Nakon tog meča, objavio je krajem jula na konferenciji za štampu da se zbog teže povrede lakta povlači do kraja sezone.

Na kraju 2017. godine, Đoković je zauzimao 12. mesto na ATP listi.

2018. Povratak Vajde, dva grend slem trofeja, zlatni masters i povratak na prvo mesto

Prvi meč posle šest meseci pauze je odigrao na egzibicionom turniru Kujong klasik; pobedio je Dominika Tima u dva seta. Prvi zvanični turnir na kom je nastupio bilo je Otvoreno prvenstvo Australije, a poražen je u četvrtom kolu od Hjona Čunga u tri seta. Početkom februara Đoković je izjavio da je imao operaciju lakta u Švajcarskoj. Početkom aprila raskinuta je saradnja Đokovića sa trenerima Agasijem i Štepanekom.

Pozdrav na mreži Đokovića i Martona Fučoviča u meču prvog kola na Ju Es Openu; Novak je kasnije osvojio treću titulu u Njujorku i 14 grend slem trofej.

Na masters turniru u Monte Karlu je pobedio Lajovića i Ćorića, ali je zatim poražen od Dominika Tima. Đoković je potvrdio da će Marijan Vajda biti njegov trener barem do kraja Rolan Garosa.

Na drugom grend slemu u godini Rolan Garosu je ponovio rezultat od prošle godine te je takmičenje završio u četvrtfinalu porazom od Marka Čekinata iz Italije.

Sezonu na travi otvara učešćem na turniru u Kvinsu. Nakon 10 godina, od prvog učešća, dolazi do finala i gubi ga od Marina Čilića rezultatom 7:5, 6:7(4), 3:6. Tu je ostvario i svoju 800. pobedu u karijeri. Ne brani titulu na turniru u Istbornu. Na Vimbldonu je došao kao 21. teniser sveta, ali dobija poziciju 12. nosioca. Na ovom turniru došao je do svoje 60. pobede.

Đoković je osvojio trinaestu grend slem titulu u karijeri na Vimbldonu, pobedivši najpre u polufinalu Rafaela Nadala posle dva dana tenisa u pet setova, a zatim u finalu i Kevina Andersona iz Južne Afrike. Đoković je ispisao istoriju na turniru u Sinsinatiju, pošto je osvajanjem titule postao vlasnik svih devet ATP Mastersa iz 1000 serije. Pobedio je Rodžera Federera u finalu sa 2:0, te je tako ostvario Zlatni masters i postao prvi igrač koji je osvojio sve turnire iz te kategorije.

Đoković je treći put u karijeri osvojio US Open, pobedivši Huana Martina del Potra u velikom finalu sa 3:0. Ovom pobedom se izjednačio na trećem mestu sa Pitom Samprasom koji je takođe osvojio 14. grend slem titula. Nastavio je niz pobeda osvojivši četvrti put masters turnir u Šangaju pobedom protiv Ćorića, to je bio njegov 32 turnir iz ove kategorije. Đoković je na mastersu u Parizu stigao do finala i preuzeo od Nadala prvo mesto na ATP listi.

Đoković je po peti put u karijeri obezbedio prvo mesto na kraju sezone, izjednačio se sa Rodžerom Federerom i Džimijem Konorsom, a samo je Pit Sampras ispred koji je šest puta to ostvario.

2019. Sedma rekordna titula u Australiji i peti Vimbldon

Đoković je u finalu Vimbldona pobedio Rodžera Federera sa 3:2. Na ovom turniru odlučujući tajbrejk u petom setu prvi put se igrao kod rezultata 12:12, a Đoković je bio bolji od Federera i dobio tajbrejk sa 7:3. Takođe finalni meč je bio najduži u istoriji Vimbldona i trajao je 4 sata i 57 minuta.

Na startu sezone, Đoković je osvojio egzibicioni turnir Mubadala u Abu Dabiju, pobedio je Karena Hačanova iz Rusije u dva seta i potom u finalu Južnoafrikanca Kevina Andersona posle preokreta sa 2:1 u setovima. Zvaničan početak sezone započinje učešćem na turniru u Dohi, gde je izgubio u polufinalu od Bautiste Aguta iz Španije.

U finalu Otvorenog prvenstva Australije pobedio je Rafaela Nadala sa 3:0 u setovima i osvojio 15. grend slem trofej. Đoković je na taj način stigao do rekordnog, sedmog trofeja u Melburnu i prestigao Roja Emersona i Rodžera Federera.

U nastavku sezone, na američkoj turneji na tvrdoj podlozi, nije beležio očekivane rezultate pošto je izgubio u trećem kolu Otvorenog prvenstva Indijan Velsa od Filipa Kolšrajbera, odnosno četvrtom kolu Otvorenog prvenstva Majamija od Roberta Bautiste Aguta. Pobedom protiv grčkog tenisera Stefanosa Cicipasa u finalu Madrida osvojio je 33 titulu iz kategorije masters 1000, te se izjednačio po broju osvojenih titula sa Rafaelom Nadalom. Đoković je odigrao još jednom dobro u Rimu, nakon napornih mečeva sa Del Potrom i Švarcmanom u četvrfinalu i polufinalu gde je izašao kao pobednik, ovaj put je u finalnom meču poražen od Nadala u tri seta.

Na Otvorenom prvenstvu Francuske je poražen u polufinalu od Dominika Tima sa 3:2, a meč je bio prekidan nekoliko puta i igrao se dva dana zbog kiše i loših vremenskih uslova.

Đoković je osvojio peti put Vimbldon, pobedom u istorijskom finalu protiv Švajcarca Rodžera Federera. Pobedio je sa rezultatom 3:2 u setovima, a u odlučujućem tajbrejku prvi put se kod rezultata 12:12 odigrao tajbrejk gde je Đoković bio bolji sa 7:3. Novak je, ujedno, prvi igrač koji je osvojio Vimbldon nakon spasene meč lopte posle 70 godina, finale koje je odigrao sa Federerom je bilo najduže u istoriji Otvorenog prvenstva Velike Britanije. Nakon osvajanja Vimbldona, obezbedio je učešće na Završnom turniru sezone u Londonu.

Na turniru u Sinsinatiju je stigao do polufinala, a na Otvorenom prvenstvu SAD do osmine finala pošto je predao meč Stenu Vavrinki zbog povrede levog ramena.

Osvojio je prvi put u karijeri Otvoreno prvenstvo Japana, maksimalnom pobedom u finalu protiv Džona Milmana. Nije uspeo da odbrani titulu na Masters turniru u Šangaju jer ga je u četvrtfinalu savladao Stefanos Cicipas. Na mastersu u Parizu je osvojio petu titulu pobedom u finalu protiv Denisa Šapovalova, te je ostao u borbi za prvo mesto na kraju godine. Na Završnom mastersu u Londonu je ispao u grupnoj fazi sa jednom pobedom i dva poraza, a sezonu je završio na drugom mestu ATP liste i sa pet osvojenih titula.

Tennis.com je Đokovića krajem 2019. godine proglasio igračem decenije.

2020. Osvajanje ATP kupa i osma titula u Australiji

Đoković je po šesti put završio godinu na prvom mestu ATP liste, izjednačio je rekord koji je držao američki teniser Pit Sampras; u sezoni je osvojio jednu grend slem titulu i dva trofeja masters 1000 serije.

Zvanično je započeo sezonu predstavljajući Srbiju na novoformiranom takmičenju reprezentacija ATP kup. Đoković je pobedio oba singl meča u grupnoj fazi protiv Južne Afrike i Francuske, a Srbija se plasirala u četvrtfinale. Đoković je sa kolegama iz reprezentacije Srbije osvojio ATP kup, pobedom u finalu protiv Španije, dobio je u singlu Rafaela Nadala i potom u paru sa Viktorom Troickim odigrao za konačnu pobedu rezultatom 2:1. Pored Novaka, u timu Srbije su bili još Dušan Lajović, Viktor Troicki, Nikola Ćaćić i Nikola Milojević, a selektor Nenad Zimonjić. U prvom kolu Australijan opena, Đoković je pobedio Štrufa iz Nemačke i na taj način došao do jubilarne 900 pobede u karijeri.

Đoković je uspešno odbranio titulu u Australiji, ostvarivši osmi rekordni trijumf, pobedom u finalnom meču protiv Dominika Tima iz Austrije sa 3:2. Osvajanjem tog turnira, vratio se na prvo mesto ATP liste. Osvojio je petu titulu na turniru u Dubaiju, pobedio je u finalu Stefanosa Cicipasa u dva seta, a pre toga dobio je Gaela Monfisa u polufinalu kada je spasio tri meč lopte.

Nakon pauze u svetu tenisa usled pandemija virusa korona, Novak Đoković je odlučio da organizuje Adria tur čiji se prvi deo odigrao u Beogradu. Kao glavni organizator turnira, Đoković je pozvao neke od najboljih tenisera sveta među kojima su Grigor Dimitrov, Aleksandar Zverev i Dominik Tim. Đoković je grupnoj fazi takmičenja pobedio Viktora Troickog i Aleksandra Zvereva, a izgubio od Filipa Krajinovića. Naredni deo turnira je počeo u Zadru gde je Novak stigao do finala, ali je ono otkazano jer je pokazano da Dimitrov, koji je bio učesnik turnira, ima virus. Dva dana kasnije u Beogradu je potvrđeno da je i sam Đoković zaražen.

Sezona je nastavljena 21. avgusta na turniru u Sinsinatiju. Đoković je osvojio Sinsinati masters pobedom nad Milošem Raonićem sa 2:1 u setovima. Stigao je do 35. mastersa u karijeri čime se izjednačio sa Rafaelom Nadalom. To mu je i druga titula na ovom turniru, što znači da je duplirao Zlatni Masters.

U prvom kolu Otvorenog prvenstva SAD pobedio je Damira Džumhura ubedljivim rezultatom 3:0. U drugom kolu je savladao Kajla Edmunda sa 3:1 i to je bio meč u kojem je Đoković izgubio prvi taj-brejk u 2020. godini nakon deset uzastopnih dobijenih. Nakon ubedljive pobede nad Jan-Lenardom Štrufom u 3. kolu, u meču osmine finala protiv Pabla Karenja Buste je slučajno pogodio linijskog sudiju lopticom zbog čega je diskvalifikovan sa turnira.

Đoković se vratio na teren desetak dana kasnije na masters turniru u Rimu. Osvojio je turnir po peti put u karijeri pobedivši u finalu Dijega Švarcmana iz Argentine, a ukupno 36 u toj kategoriji, na taj način je prestigao Rafaela Nadala po broju osvojenih ATP Masters 1000 turnira.

Na Rolan Garosu koji je zbog pandemije virusa korona održan krajem septembra, Đoković je stigao do finala, gde je izgubio od Rafaela Nadala u tri seta.

Đoković je rekordni šesti put u karijeri završio godinu na prvom mestu ATP liste, čime se izjednačio sa Pitom Samprasom iz SAD.

2021. Rekord po broju nedelja na vrhu ATP liste, drugi Rolan Garos i šesti Vimbldon

Đoković je početkom 2021. godine osvojio deveti Australijan open pobedom protiv Danila Medvedeva iz Rusije, u junu je osvojio svoj drugi trofej na Rolan Garosu pobedivši Stefanosa Cicipasa iz Grčke. U julu je pobedio Matea Beretinija u finalu Vimbldona i šesti put podigao trofej na terenima Ol Ingland klaba.

Sezonu je započeo na timskom takmičenju ATP kup, zabeležio je obe pobede u singlu protiv Šapovalova i Zvereva, ali Srbija nije uspela da se plasira u polufinale i odbrani titulu. Na prvom grend slemu u sezoni koji se ovaj put održao početkom februara u Australiji, Đoković je uspeo da se plasira u četvrtfinale pobedom nad Raonićem, ostvario je tako jubilarnu 300 pobedu na grend slem turnirima. U četvrtfinalu je savladao Zvereva, a u polufinalu Aslana Karaceva. Treću uzastopnu titulu u Melburnu i devetu ukupno obezbedio je pobedom nad Danilom Medvedevim od 3:0.

Dana 8. marta 2021. godine Đoković je zvanično oborio rekord po broju nedelja provedenih na prvom mestu ATP liste. Ovaj značajan rekord je držao Rodžer Federer sa 310 nedelja, a od 8. marta Đoković je započeo 311 nedelju kao broj 1 svetskog tenisa u pojedinačnoj konkurenciji.

Na mastersu u Monte Karlu, dobio je prvi meč protiv Janika Sinera, ali je potom poražen u narednom od Danijela Evansa iz Velike Britanije. Sledeći turnir na kom je nastupio, bio je Srbija open. Nakon dve pobede i plasmana u polufinale, izgubio je od Aslana Karaceva iz Rusije posle velike borbe. Pošto je preskočio turnir u Madridu, nastupio je na masters turniru u Rimu. U istom danu je zbog kiše, igrao četvrtfinalni i polufinalni meč, oba je dobio protiv Cicipasa i Sonega. Potom je poražen u finalu od Rafaela Nadala posle velike borbe u tri seta. Đoković je osvojio 83. titulu u karijeri pobedom na turniru Beograd open, koji je odigran pred sam početak Rolan Garosa. U finalu je pobedio Aleksa Molčana iz Slovačke.

Đoković je u spektakularnom polufinalu Rolan Garosa, izbacio Rafaela Nadala pobedom od 3:1. U finalu je pobedio Stefanosa Cicipasa iz Grčke posle velike borbe i preokreta sa rezultatom 3:2. Đoković je tako postao prvi i jedini igrač koji je minimum dva puta osvajao svaki od četiri grend slem turnira.

Osvojio je šestu i treću uzastopnu titulu na Vimbldonu, pobedivši u finalu Matea Beretinija iz Italije rezultatom 3:1 u setovima. Pre toga je na turniru redom pobeđivao Džeka Drejpera, Kevina Andresona, Denisa Kudlu, Kristijana Garina, Martona Fučoviča i Denisa Šapovalova. Osvajanjem Vimbldona, Đoković je ukupno podigao 20. pehar na grend slem turnirima, i izjednačio se sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom.

Potom je nastupio za Srbiju na Olimpijskim igrama u Tokiju, gde je u pojedinačnoj konkurenciji stigao do polufinala i poražen od Aleksandra Zvereva. U borbi za bronzanu medalju, izgubio je od Španca Pabla Karenja Buste posle velike borbe. Igrao je sa Ninom Stojanović u miksu, ali su poraženi u polufinalu, meč za bronzanu medalju su bili primorani da predaju zbog Novakove povrede.

Na Otvorenom prvenstvu SAD, Đoković je imao šansu da osvoji kalendarski slem, sva četiri grend slem trofeja u istoj godini. Stigao je do finalne borbe za pobedu na turniru, poražen je od Danila Medvedeva iz Rusije kome je to bilo treće grend slem finale i prvi osvojen trofej u karijeri.

Pobedom u polufinalu mastersa u Parizu nad Hubertom Hurkačom iz Poljske, obezbedio je prvo mesto na kraju 2021. godine po sedmi put i tako prevazišao Pita Samprasa. U finalu je Đoković pobedio Danila Medvedeva u tri seta, te je tako osvojio šesti Pariz masters i rekordni 37 masters turnir u karijeri.

Na Završnom mastersu koji je prvi put održan u Torinu, ostvario je sve tri pobede u svojoj grupi, a u polufinalu je poražen od Saše Zvereva sa rezultatom 2:1. Sezonu je zvanično završio igranjem za reprezentaciju Srbije u polufinalu Dejvis kupa, a Đoković je dobio sva četiri meča u pojedinačnoj konkurenciji koje je odigrao.

2022. Kontroverza u Australiji, 1000 pobeda u karijeri i sedmi Vimbldon

Đoković na mastersu u Monte Karlu.

Đoković je nameravao da počne sezonu 2022. učešćem u ATP kupu, ali se povukao. Sledeći je bio Australijan open gde je trostruki branilac titule. Đoković je bio jedan od malog broja igrača i osoblja kojima su Tenis Australija i Ministarstvo zdravlja države Viktorije odobrili medicinsko izuzeće od obavezne vakcinacije protiv kovida 19. Đoković je otputovao u Melburn 5. januara, ali su ga australijske granične snage pritvorile nakon što su utvrdile da ne ispunjava uslove ulaska za nevakcinisanog putnika. Viza mu je ukinuta i nekoliko dana je držan u imigracionom pritvorskom hotelu čekajući sudsko saslušanje. Dana 10. januara, Savezni okružni i porodični sud Australije presudio je protiv vlade iz proceduralnih razloga, nalažući njegovo oslobađanje i dosuđujući troškove. Razlog za odluku je bio da su australijski zvaničnici, kada je Đoković bio u imigracionom pritvoru pre nego što mu je viza ukinuta, odbacili dogovor da Đokoviću daju dovoljno vremena da se obrati advokatima i teniskim vlastima pre zvaničnog intervjua; to je navelo australijsku vladu da prizna da su se prema Đokoviću ponašali nerazumno. Đoković je zatim otkrio da su na njegovom zahtevu za vizu navedene pogrešne informacije, koje je pripisao „ljudskoj grešci” njegovog tima za podršku koji je popunio papirologiju.

Đoković je u februaru učestvovao na Otvorenom prvenstvu Dubaija. Posle pobeda protiv Lorenca Musetija i Karena Hačanova, izgubio je u četvrtfinalu od Jiržija Veselog. Povukao se sa Mastersa u Indijan Velsu i sa Otvorenog prvenstva u Majamiju, zbog toga što su Sjedinjene Države zabranile ulazak nevakcinisanih u zemlju. Uprkos tome što nije mogao da igra, Đoković je ponovo postao broj 1 na svetu nakon poraza Medvedeva u trećem kolu Indijan Velsa.

Nakon što nije mogao da igra u martu, Đoković je počeo sezonu na šljaci na mastersu u Monte Karlu 2022. u aprilu mesecu kao prvi nosilac, gde je bio slobodan u prvom kolu, a potom protiv Alehandra Davidoviča Fokine je izgubio u drugom kolu.

Krajem aprila meseca igrao je na Otvorenom prvenstvu Srbije, Đoković je uspeo da uđe u prvo ATP finale u sezoni, ali je poražen od Andreja Rubljova iz Rusije u tri seta.

Dana 14. maja 2022. godine, na masters turniru u Rimu, pobedio je Kaspera Ruda u polufinalu i ostvario 1000. pobedu u karijeri na ATP turneji. U finalu turnira je igrao protiv Stefanosa Cicipasa iz Grčke, pobedio ga je u dva seta i tako osvojio rekordni 38 masters turnir.

Đoković se u četvrtfinalu Otvorenog prvenstva Francuske suočio sa Nadalom u njihovom rekordnom 59. susretu. Izgubio je u četiri seta, okončavši odbranu titule na Otvorenom prvenstvu Francuske.

Na Vimbldonu je osvojio trofej sedmi put u karijeri pobedivši u finalu Nika Kirjosa u četiri seta, te je tako osvojio dvadeset prvu titulu na grend slem turnirima.

Nije učestvovao na Ju Es openu zbog toga što kao nevakcinisani stranac, nije mu dozvoljeno da uđe na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država.

Osvojio je osamdeset devetu titulu u karijeri, pobedivši Marina Čilića u finalu turnira serije ATP 250 koji se odigrao u Tel Avivu. Na ATP 500 turniru u Astani, osvojio je devedesetu titulu u karijeri pobedom u finalu protiv Stefanosa Cicipasa iz Grčke. Na masters turniru u Parizu, poražen je u finalu od Holgera Runea iz Danske u tri seta.

Šesti put u karijeri je osvojio Završni masters sezone odigran u Torinu, pobedivši u finalu norveškog tenisera Kaspera Ruda u dva seta. Turnir je osvojio sa svih pet pobeda. Sezonu je završio na petom mestu ATP rang liste.

2023. Osvojena 24 grend slem titula, rekord na masters turnirima i povratak na prvo mesto

Đoković na Centralnom terenu u Banja Luci u meču 2. kola Srpska opena.

U svom timu je angažovao novog fizioterapeuta Klaudija Cimalju, umesto Ulisesa Badia. Sezonu je startovao na turniru ATP 250 serije u Adelejdu, gde je osvojio titulu, pobedom u finalu protiv Sebastijana Korde u tri seta.

Osvojio je rekordnu desetu titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, pobedivši u finalu Stefanosa Cicipasa iz Grčke u tri seta. Na celom turniru izgubio je samo jedan set. Nakon što je pobedio u Australiji, vratio se na prvo mesto ATP rang liste. Izjednačio se sa Rafaelom Nadalom po broju osvojenih Grend slem titula, sada dele prvo mesto sa 22. osvojene grend slem titule, takođe, osvojio je 93. titulu u karijeri i deli treće mesto sa Nadalom.

Na Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih Država je osvojio 24 grend slem titulu u karijeri.

Dana 27. februara 2023, Đoković je oborio rekord Štefi Graf sa 378 nedelja na prvom mestu, što je najviše od svih tenisera, bilo da je muška ili ženska konkurencija.

Tokom aprila meseca igrao je na turniru Srpska open na terenima Nacionalnog teniskog centra Republike Srpske u Banja Luci. Plasirao se u četvrtfinale turnira, gde je poražen od sunarodnika Dušana Lajovića u dva seta.

Osvojio je po treći put Rolan Garos, na putu do finala je pobedio u polufinalu prvog igrača sveta Karlosa Alkaraza i u finalu Kaspera Ruda. Osvajanjem 23 grend slem trofeja, Đoković se tako probio na prvo mesto po ukupnom broju slemova i do sada jedini igrač koji je minimum tri puta osvajao svaki od četiri grend slem turnira.

Potom je igrao na Vimbldonu gde je pokušao da osvoji petu uzastopnu titulu. Do polufinala je stigao sa maksimalnim pobedama nad Pedrom Kačinom, Džordanom Tompsonom i Stanom Vavrinkom i pobedama u četiri seta nad Hubertom Hurkačem i Andrejem Rubljovom. U polufinalu se susreo sa Janikom Sinerom u revanšu njihovog četvrtfinalnog meča prethodne godine, a Đoković je pobedio u tri seta i stigao do svog petog uzastopnog i devetog ukupno finala Vimbldona, kao i do svog rekordnog 35. velikog finala na grend slem turnirima. Potom je izgubio finale od Karlosa Alkaraza u pet setova, prekinuvši svoj niz od 34 pobede na Vimbldonu od 2018. i niz neporaženosti u finalu Vimbldona i na centralnom terenu od njegovog finalnog poraza na Vimbldonu 2013. od Endija Mareja.

Nastavio je sezonu na američkoj turneji posle zabrane igranja zbog kovid protokola. Uspeo je da osvoji treću titulu na Mastersu u Sinsinatiju i ukupno rekordnu 39. Masters titulu. Pobedio je Karlosa Alkaraza u revanšu finala Vimbldona. To je bilo najduže ATP finale igrano na tri dobijena seta i najduži meč u istoriji turnira, u trajanju od 3 sata i 49 minuta, i odmah je pohvaljen kao jedan od najboljih mečeva svih vremena. Tom prilikom je Novak uspeo da spasi meč loptu. Đoković je to nazvao jednim od svojih najtežih mečeva i rekao: „Iskreno, to je bilo kao grend slem finale, čak i više od toga”. Uporedio je intenzitet i čvrstinu meča sa svojim mečom protiv Rafaela Nadala u finalu Australijan opena 2012. godine.

Đoković je osvojio rekordnu 24. titulu na grend slem turnirima protiv Danila Medvedeva u finalu US Opena 2023. Postao je najstariji šampion u Open eri na turniru, i postao je prvi čovek koji je četiri puta osvojio tri grend slema u sezoni. Drugi set u finalnom meču je bio jedan od najdužih setova koji je Novak odigrao u karijeri, trajao je čak sat vremena i četrdeset četiri minuta.

2024. Najstariji broj 1 u istoriji

Sezonu je započeo sa reprezentacijom na Junajted kupu koji se održava u Pertu.

U polufinalu Australijan opena izgubio je od Janika Sinera, što je Đokovićev prvi izubljeni meč na ovom turniru od 2018. Đoković je napravio pauzu i u februaru nije imao zakazane mečeve.

Krajem marta 2024. Đoković je prekinuo saradnju sa trenerom Goranom Ivaniševićem, nakon pet godina. Dana 8. aprila 2024, postao je najstariji teniser na prvom mestu ATP liste u istoriji tenisa. Po peti put je proglašen za najboljeg sportistu sveta od strane Laureus akademije.

Rivalstva

Rivalstvo sa Nadalom

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Nadala

Detalj iz finalnog meča na Otvorenom prvenstvu SAD 2011.

Đoković i Nadal su igrali jedan protiv drugog 59 puta, što predstavlja rekordni broj susreta dva tenisera u Open eri. Đoković vodi sa 30:29 (Nadal vodi 20:8 na šljaci, rezultat na travi je 2:2, dok je na tvrdoj podlozi 20:7 za Đokovića). Sastajali su se na turnirima svih kategorija. Igrali su u 28 finala od kojih je Đoković osvojio 15. Nadal, međutim, vodi sa 11:7 u mečevima na grend slem turnirima. Njihovo rivalstvo je označeno kao treće najveće u prvoj deceniji 21. veka (iza rivalstva Federer — Nadal i Sampras — Agasi). Đoković je jedini igrač koji je Nadala pobedio sedam puta zaredom, i to u sedam finala (od Indijan Velsa 2011. do Otvorenog prvenstva Australije 2012). On ima najviše pobeda na šljaci i na grend slem turnirima protiv Španca. Nadal, sa druge strane, takođe ima najviše grend slem pobeda (i pobeda uopšte) nad svojim rivalom.

Njih dvojica su se dosad sastali u devet finala grend slema i Đoković je dobio četiri, a Nadal pet puta. Drže rekord po dužini jednog grend slem finala — 5 sati i 53 minuta na Otvorenom prvenstvu Australije 2012, a takođe i po dužini u mečevima u tri seta sa taj-brejkom u poslednjem setu (4 sata i 3 minuta, Madrid 2009). Nadal i Đoković su drugi par u istoriji koji se sreo u četiri uzastopna grend slem finala.

Đoković—Nadal 30 : 29

Đoković	Takmičenje	Nadal
7	Grend slem	11
3	Tenis masters kup	2
16	ATP Masters 1000	13
2	ATP 500	0
1	ATP 250	1
1	ATP kup	0
0	Dejvis kup	1
0	Olimpijske igre	1

Rivalstvo sa Federerom

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Federera

Đoković i Federer su odigrali 50 mečeva i rezultat je 27:23 u korist Đokovića. Srpski teniser vodi sa 20:18 na betonu i 3:1 na travi dok su izjednačeni na šljaci (4:4). Susreli su se u devetnaest finala i rezultat je 13:6 za Đokovića. Igrali su jedan protiv drugog u pet grend slem finala. Federer je pobedio na Otvorenom prvenstvu SAD 2007, dok je Vimbldon 2014, 2015. i 2019, kao i Otvoreno prvenstvo SAD 2015, osvojio Đoković. Federer i Đoković su jedini igrači koji su onog drugog pobedili na svim grend slem turnirima. Đoković je jedini igrač koji je Federera savladao na tri uzastopna grend slem turnira. Ukupno su odigrali 17 mečeva na grend slem turnirima, rezultat je 11:6 za Đokovića.

Federer je u tri prilike prekinuo veliki Đokovićev niz pobeda. U polufinalu Rolan Garosa 2011. je zadao Srbinu prvi poraz u sezoni, posle 41 pobede (43, računajući Dejvis kup 2010), time ga sprečivši da se izjednači sa Džonom Makenroom po broju uzastopnih pobeda od početka godine. Na Mastersu u Šangaju 2014, takođe u polufinalu, Federer je prekinuo Đokovićev niz od 28 pobeda na tlu Kine, koji je počeo 2010. godine. Konačno, u grupnoj fazi Završnog turnira u Londonu 2015. godine, Švajcarac je naneo prvom teniseru sveta prvi poraz na tom turniru od 2011. i prvi poraz u dvorani od 2012. godine. Zanimljivo je da su prva dva niza započela upravo nakon poraza od Federera, tako da ih je on i „otvorio” i „zatvorio”.

Njihovi najzapaženiji mečevi su bili dva polufinala Otvorenog prvenstva SAD (2010. i 2011). Oba su bila u pet setova, i u oba je Đoković spasao dve meč-lopte pre nego što je trijumfovao. Još jedan „klasik” bilo je finale Vimbldona 2014, koje je Đoković rešio u pet setova. Na Masters kupu 2014. Đokoviću je Federer predao meč u finalu i to je prvi put u istoriji tog takmičenja da se jedan teniser povukao na finalnom meču.

Federer je završio igračku karijeru u septembru 2022. godine na Lejver kupu, na kom je učestvovao i Novak Đoković, te je tako ostalo da su odigrali ukupno 50 mečeva jedan protiv drugog.

Đoković—Federer 27 : 23

Đoković	Takmičenje	Federer
11	Grend slem	6
3	Tenis masters kup	3
11	ATP Masters 1000	9
2	ATP 500	4
0	ATP 250	0
0	Dejvis kup	1

Rivalstvo sa Marijem

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Marija

Đoković i Mari su do sada odigrali 36 mečeva. Đoković vodi sa 25:11 (5:1 na šljaci i 20:8 na tvrdoj podlozi, dok Mari vodi 2:0 na travi). Igrali su u devetnaest finala i Đoković vodi 11:8. Sedam puta su igrali na finalima grend slem turnira. Đoković je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije 2011, 2013, 2015, 2016. i Otvoreno prvenstvo Francuske 2016, a Mari Otvoreno prvenstvo SAD 2012. i Vimbldon 2013. Najzapaženiji susreti su im bili polufinale u Australiji 2012. (koje je dobio srpski teniser) i finale Otvorenog prvenstva SAD 2012. Oba meča su igrana u pet iscrpljujućih setova sa mnogo obrta i trajala su skoro pet sati. Značajan meč za njihovo rivalstvo je i finale Masters turnira u Šangaju 2012, koje je dobio Đoković posle spasavanja pet meč-lopti. Interesantan je podatak da je Endi samo nedelju dana stariji od Novaka.

Đoković—Mari 25 : 11

Đoković	Takmičenje	Mari
8	Grend slem	2
1	Tenis masters kup	1
14	ATP Masters 1000	6
1	ATP 500	1
1	ATP 250	0
0	Dejvis kup	0
0	Olimpijske igre	1

Stil igre

Čuveni teniski trener i stručnjak Nik Boleteri izjavio je 2013. godine da je Đoković „najkompletniji teniser u istoriji”, navodeći da Srbin nema nijednu upadljivu slabost i da zna podjednako dobro da izvodi sve udarce. Sa ovim mišljenjem su se kasnije složili i drugi igrači.

Đoković igra desnom rukom. Njegov stil karakterišu duboki i prodirući udarci sa obe strane terena, kao i agresivna igra sa osnovne linije. Njegov bekhend se smatra jednim od najboljih u današnjem tenisu. Najbolji udarci su mu bekhend-paralele velike preciznosti. Poznat je i kao jedan od igrača koji se najbolje kreću po terenu. Ima dobre sposobnosti odbrane i pokrivanja terena. Đoković je jedan od najelastičnijih tenisera, sposoban da se kliže ne samo na šljaci, već i na travi i tvrdoj podlozi.

Nakon što je imao poteškoća sa servisom (naročito tokom sezone 2009 i 2010), on mu je postao jedno od najjačih oružja. Prvi servis mu je obično ravan (flat serve), a drugi mu je kik ili slajs servis (kick serve, slice serve). Đoković je takođe jedan od igrača sa najboljim riternom, koji može da bude ofanzivan i defanzivan. Džon Makenro smatra da Đoković ima najbolji ritern u istoriji muškog tenisa.

Treneri i stručni tim

Prvi Đokovićev trener bila je Jelena Genčić, bivša jugoslovenska teniserka i trener Gorana Ivaniševića i Monike Seleš. Na njen savet roditelji su Novaka 1999. odveli u Minhen kod Nikole Pilića. U Pilićevoj akademiji Đoković je proveo četiri godine. Tokom 2004. i 2005. godine, Novakov trener je bio Dejan Petrović, a od dela 2005. ga je trenirao Italijan Rikardo Pjati, koji je u to vreme bio i trener Ivanu Ljubičiću. Sa Pjatijem se razišao pre Otvorenog prvenstva Francuske 2006. zbog njegove nemogućnosti da se posveti dvojici tenisera.

Pjatija je juna 2006. zamenio Slovak Marijan Vajda. Od avgusta 2009. do aprila 2010. Đoković je sarađivao sa bivšim četvrtim teniserom sveta, Amerikancem Todom Martinom. Vajda je na mestu glavnog Đokovićevog trenera proveo sedam i po godina, kada ga je zamenio bivši prvi teniser sveta, Nemac Boris Beker. Vajda je izjavio da je odluka doneta zajednički, kako bi on dobio više vremena za privatne obaveze. On će biti uz Đokovića na turnirima u Indijan Velsu, Madridu, Kanadi i Pekingu, dok preostale turnire preuzima Beker. Đoković i Beker su sporazumno raskinuli saradnju u decembru 2016. godine.

Stručni tim Novaka Đokovića do maja 2017. činili su, pored Vajde, Miljan Amanović (fizioterapeut) i Gebhard Fil-Grič (fitnes trener). Bivši profesionalni teniser Dušan Vemić, kao sparing-partner i pomoćni trener, bio je član Đokovićevog tima od 2011. do 2013. godine. Vajda i Fil Grič su od 2018. godine ponovo u Novakovom stručnom štabu, njima se pridružio fizioterapeut Ulises Badio, a tokom 2019. godine ponovo je u njegovom timu fizioterapeut Miljan Amanović. Novaka na turnirima prate još agent Edoardo Artaldi i Elena Kapelaro koja je u njegovom timu zadužena za odnose s javnošću.

Đoković je ranije sarađivao sa nutricionistom Igorom Četojevićem, koji je u njegovom timu bio od jula 2010. do jula 2011. Pre nego što je angažovao Fila-Griča (2009), fitnes trener mu je bio Ronen Bega.

Od maja 2017. do aprila 2018. nekadašnji slavni američki teniser Andre Agasi bio je trener u stručnom štabu Đokovića. Krajem juna 2019. godine Đokovićevom stručnom štabu se priključio nekadašnji hrvatski teniser Goran Ivanišević, neposredno pred početak turnira u Vimbldonu. Saradnju su okončali u martu 2024.

Oprema

Prodavnica sportske opreme u Njujorku.

Đokovića sponzorišu preduzeća Hed i francusko preduzeće Lakost. Ranije su sponzori bili brendovi UNIQLO i Sergio Tacchini. Zaključno sa 2008. godinom, koristio je rekete marke Vilson, a do kraja 2009. sponzorisao ga je Adidas.

Od 22. maja 2017. godine, Đoković je zvanično predstavljen kao novo zaštitno lice francuske kompanije Lakost.

Početkom 2018. godine Novak je promenio sponzora za patike i ozvaničio saradnju sa japanskim preduzećem Asiks.

Privatni život

Novak Đoković je rođen 22. maja 1987. godine u Beogradu, kao najstariji sin oca Srđana i majke Dijane. Ima dva mlađa brata, Marka (rođen 1991) i Đorđa (rođen 1995), koji su se kratko bavili tenisom. Prvi put je uzeo reket u ruke u teniskom kampu na Kopaoniku, kada je imao četiri godine. Njegov prvi trener je bila Jelena Genčić. Mladom Novaku je uzor među teniserima bio Pit Sampras. Sa dvanaest godina počeo je da pohađa minhensku tenisku akademiju Nikole Pilića.

Srđan i Dijana Đoković, Novakovi roditelji.

Živi u Monte Karlu u Monaku. Dugo godina ga je trenirao Slovak Marijan Vajda (prvi put od 2006. do 2017, a drugi put od 2018 do 2022). Goran Ivanišević mu je bio trener od 2019. do 2024. Pored maternjeg, srpskog jezika, Đoković govori engleski jezik, a služi se i nemačkim, italijanskim i francuskim jezikom. U braku je sa Jelenom (rođenom Ristić), a venčali su se 10. jula 2014, posle devet godina zabavljanja. Dana 21. oktobra 2014. dobili su sina Stefana. Dana 2. septembra 2017. dobili su kćerku Taru.

Često na duhovit način imitira druge tenisere, od kojih su mnogi njegovi prijatelji. Prvi put je to javno radio na lakšem treningu tokom Rolan Garosa 2007. (snimci ovih imitacija, za koje Đoković tada nije znao da postoje, ubrzo su objavljeni na televiziji), a prve imitacije (Rafaela Nadala i Marije Šarapove) pred velikom publikom izveo je nakon pobede nad Karlosom Mojom na Otvorenom prvenstvu SAD 2007. Pored imitacija, Đoković neretko i na druge duhovite načine zabavlja publiku, posebno na egzibicionim mečevima.

Van terena

Reklama sa likom Đokovića na tramvaju u Hongkongu.

Đoković je bio specijalni gost na izboru za Pesmu Evrovizije 2008. koji je bio održan u Beogradu. U prvoj polufinalnoj večeri je zajedno sa voditeljem programa, Željkom Joksimovićem, otpevao pesmu o Beogradu. Bacio je veliku tenisku lopticu u publiku, što je označilo početak glasanja. Gostovao je i na ceremoniji zatvaranja Univerzijade 2009. u Beogradu.

Pojavljuje se u spotu za pesmu Hello di-džejeva Martena Solvega i Dragoneta, u kojem Solveg i Bob Sinkler na stadionu Rolan Garosa igraju teniski meč. Nakon što sudija proglasi jednu od loptica u autu, Đoković demonstrativno ulazi na teren i ubeđuje ga u suprotno.

Đoković je u martu 2011. godine učestvovao u humanitarnom fudbalskom meču u kome su poznati teniseri igrali protiv kluba Fort Loderdejl Strajkersa. Prikupljen novac je bio namenjen za pomoć Japanu posle razornog zemljotresa te godine. Teniseri su izgubili sa 5:2, a strelci za njihov tim bili su Endi Mari i Markos Bagdatis. Prikupljena je pomoć od preko 100.000 $.

Od avgusta 2011. godine je nacionalni ambasador Unicefa za Srbiju. Od 2011. je ambasador preduzeća za izradu ručnih satova Audemars Piguet. U novembru 2011. godine Đoković je snimio nekoliko scena za akcioni film Plaćenici 2 u kojima glumi samog sebe. Trebalo je da bude prikazan kako se reketom bori protiv neprijatelja, ali je njegova scena isečena iz konačne verzije filma. Bio je gost u više TV emisija zabavnog karaktera; između ostalog, pojavio se u španskoj emisiji Hormiguero zajedno sa koleginicom Anom Ivanović. U SAD se pojavio u emisijama Džeja Lenoa, Konana O’Brajana i Dejvida Letermana. U Srbiji su ga ugostili Ognjen Amidžić, Nenad Lj. Stefanović i Ivan Ivanović.

Đoković je 2013. godine objavio knjigu „Serviraj za pobedu” (engl. Serve to Win). Iako sadrži elemente autobiografije, uglavnom se fokusira na ishranu, motivaciju, fizičke i mentalne vežbe koje su mu pomogle da postane prvi igrač sveta, a koje preporučuje svojim čitaocima.

Povodom međunarodnog dana sporta, Đoković se 23. avgusta 2013. godine u Njujorku obratio Skupštini Ujedinjenih nacija, na poziv predsednika Vuka Jeremića. Govorio je o važnosti sporta za mlade i značaju fer-pleja.

Đoković je 27. marta 2020. godine donirao milion evra pomoći Srbiji za nabavku respiratora i medicinske opreme u borbi protiv pandemije virusa korona. Dana 29. maja 2020. dobio povelju za doprinos u promociji interesa Republike Srbije i njenog naroda u svetu koju mu je uručio ministar Ivica Dačić.

Femili sport

Family Sport (transkribovano Femili sport) preduzeće je koje je 19. decembra 2005. osnovala porodica Đoković. Ovo preduzeće je dosad pokrenulo nekoliko važnih projekata u svetu sporta i ugostiteljstva. Oni su bili organizatori turnira ATP 250 u Beogradu. Osnovali su teniski centar Novak na Dorćolu u Beogradu, koji sadrži osam terena, spa centar i restoran. Teniski centar Novak je zatvoren 2023. Femili sport je takođe distributer preduzeća Hed i Serđo Takini u ovom delu Evrope. Otvorili su i tri tematska kafića Novak, u Beogradu, Kragujevcu i u Novom Sadu.

Fondacija „Novak Đoković”

Zgrada obdaništa u Jaloviku, poklon fondacije.

Fondacija „Novak Đoković” je zadužbina osnovana u novembru 2007. godine. Cilj joj je da, učešćem u raznim projektima, omogući deci iz socijalno ugroženih sredina da se razvijaju u stimulativnom i bezbednom okruženju. Fondacija stvara dugoročne partnerske odnose sa lokalnim organizacijama koje imaju slične ciljeve. Takođe učestvuje u prikupljanju novca za različite humanitarne akcije. Direktor fondacije je Novakova supruga Jelena.

Zanimljivosti

U 2010. godini srpski bluz-rok bend Zona B je snimio pesmu Džoker posvećenu Novaku Đokoviću. Naziv pesme se odnosi na Đokovićev nadimak.

Pošte Srpske su 2011. godine izdale poštansku markicu pod nazivom „Ličnost godine Republike Srpske 2011 — Novak Đoković”, na kojoj se nalazi lik Novaka Đokovića. Ova markica je u izboru za najlepšu poštansku markicu u 2011. godini, osvojila prvo mesto.

Posle Đokovićevog osvajanja Vimbldona i dolaska na prvo mesto ATP liste (jul 2011), snimljen je dokumentaran film o njemu, pod nazivom „Nesalomivi”, prikazan na TV B92. Prvi avion u novonastaloj srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji, Er Srbiji, dobio je ime po Novaku Đokoviću.

Sportski novinar Kris Bauers je 2014. godine objavio knjigu o Đokoviću, pod nazivom Sportski lider Novak Đoković i uspon Srbije. U Srbiji je knjigu objavila izdavačka kuća „Laguna”.

Po njemu su nazvane vrste insekata Đokovićev duvalijus i puževa Đokovićeva travunijana.

Rekordi, nagrade i odlikovanja

Glavni članak: Spisak dostignuća i rekorda Novaka Đokovića

Odabrani rekordi

Turnir	Godina	Rekord	Igrač(i) sa kojim(a) deli
Grend slem turniri
-	2008—23.	Najviše osvojenih grend slem turnira (24)	Jedini
-	2008—16.	Grend slem karijere	Rod Lejver Andre Agasi Rodžer Federer Rafael Nadal
-	2015—16.	Najviše uzastopno osvojenih grend slem turnira (4)	Rod Lejver
-	2011—19.	Osvajanje tri grend slema u nizu u tri različita navrata	Jedini
-	2007—08.	Najmlađi teniser koji je došao do polufinala sva četiri turnira	Jedini
-	2015—16.	30 uzastopnih pobeda na grend slem turnirima	Jedini
-	2010—16.	Tri uzastopna finala na sva četiri grend slem turnira	Jedini
-	2007—08.	Najmlađi teniser koji je došao do polufinala sva četiri turnira u nizu	Jedini
-	2007—14.	Višestruki finalista na sva četiri turnira	Ken Rouzvol Ivan Lendl Andre Agasi Rodžer Federer Rafael Nadal
Otvoreno prvenstvo Australije	2008—23.	Najviše osvojenih titula (10)	Jedini
Otvoreno prvenstvo Australije	2011—13 2019—21.	Najviše uzastopno osvojenih titula (3)	Jedini
ATP Završni turnir
-	2008—23.	Najviše osvojenih završnih turnira (7)	Jedini
-	2011.	Igrač koji se najbrže kvalifikovao (za 18 nedelja i 6 dana)	Jedini
-	2012—15.	Najviše uzastopno osvojenih titula (4)	Jedini
ATP Masters 1000
-	2007—23.	Najveći broj osvojenih turnira (40)	Jedini
-	2007—18.	Zlatni masters	Jedini
-	2007—18.	Najveći broj različitih osvojenih turnira (9/9)	Jedini
-	2007—12.	Finala na svih devet različitih turnira	Rodžer Federer Rafael Nadal
-	2007—23.	Najveći broj osvojenih titula na tvrdoj podlozi (28)	Jedini
-	2015.	Najviše osvojenih titula u sezoni (6)	Jedini
-	2015.	Najviše finala u sezoni (8)	Jedini
Indijan Vels	2008—16.	Najviše osvojenih titula (5)	Rodžer Federer
Majami	2007—16.	Najviše osvojenih titula (6)	Andre Agasi
Šangaj	2012—18.	Najviše osvojenih titula (4)	Jedini
Pariz	2009—23.	Najviše osvojenih titula (7)	Jedini
Ostalo
ATP	2011—24.	Najviše nedelja broj 1 na ATP listi (423)	Jedini
ATP lista	2011—23.	Rekord sa osam završenih godina kao prvi teniser sveta	Jedini
-	2016.	Najveći broj bodova na ATP listi (16.950)	Jedini
-	2015.	Najveći broj pobeda protiv igrača iz prvih 10 u sezoni (31)	Jedini

* Rekordi se podrazumevaju samo za „Open eru” i turnire iz ATP Masters 1000 serije nakon promena 1990.

Odabrane nagrade

• Nagrada Laureus akademije za najboljeg sportistu sveta (5): 2012, 2015, 2016, 2018, 2023.
• ITF Šampion godine (8): 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2018, 2021, 2023.
• ATP-ov igrač godine (8): 2011, 2012, 2014, 2015, 2018, 2020, 2021, 2023.

Statistike karijere

Glavni članak: Statistike karijere Novaka Đokovića

Grend slem finala pojedinačno (36)

Pobednik (24)

Godina	Turnir	Protivnik u finalu	Rezultat
2008.	Otvoreno prvenstvo Australije	Žo-Vilfrid Conga	4:6, 6:4, 6:3, 7:6(7:2)
2011.	Otvoreno prvenstvo Australije (2)	Endi Mari	6:4, 6:2, 6:3
2011.	Vimbldon	Rafael Nadal	6:4, 6:1, 1:6, 6:3
2011.	Otvoreno prvenstvo SAD	Rafael Nadal	6:2, 6:4, 6:7(3:7), 6:1
2012.	Otvoreno prvenstvo Australije (3)	Rafael Nadal	5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5:7), 7:5
2013.	Otvoreno prvenstvo Australije (4)	Endi Mari	6:7(2:7), 7:6(7:3), 6:3, 6:2
2014.	Vimbldon (2)	Rodžer Federer	6:7(7:9), 6:4, 7:6(7:4), 5:7, 6:4
2015.	Otvoreno prvenstvo Australije (5)	Endi Mari	7:6(7:5), 6:7(4:7), 6:3, 6:0
2015.	Vimbldon (3)	Rodžer Federer	7:6(7:1), 6:7(10:12), 6:4, 6:3
2015.	Otvoreno prvenstvo SAD (2)	Rodžer Federer	6:4, 5:7, 6:4, 6:4
2016.	Otvoreno prvenstvo Australije (6)	Endi Mari	6:1, 7:5, 7:6(7:3)
2016.	Rolan Garos	Endi Mari	3:6, 6:1, 6:2, 6:4
2018.	Vimbldon (4)	Kevin Anderson	6:2, 6:2, 7:6(7:3)
2018.	Otvoreno prvenstvo SAD (3)	Huan Martin del Potro	6:3, 7:6(7:4), 6:3
2019.	Otvoreno prvenstvo Australije (7)	Rafael Nadal	6:3, 6:2, 6:3
2019.	Vimbldon (5)	Rodžer Federer	7:6(7:5), 1:6, 7:6(7:4), 4:6, 13:12(7:3)
2020.	Otvoreno prvenstvo Australije (8)	Dominik Tim	6:4, 4:6, 2:6, 6:3, 6:4
2021.	Otvoreno prvenstvo Australije (9)	Danil Medvedev	7:5, 6:2, 6:2
2021.	Rolan Garos (2)	Stefanos Cicipas	6:7(6:8), 2:6, 6:3, 6:2, 6:4
2021.	Vimbldon (6)	Mateo Beretini	6:7(4:7), 6:4, 6:4, 6:3
2022.	Vimbldon (7)	Nik Kirios	4:6, 6:3, 6:4, 7:6(7:3)
2023.	Otvoreno prvenstvo Australije (10)	Stefanos Cicipas	6:3, 7:6(7:4), 7:6(7:5)
2023.	Rolan Garos (3)	Kasper Rud	7:6(7:1), 6:3, 7:5
2023.	Otvoreno prvenstvo SAD (4)	Danil Medvedev	6:3, 7:6(7:5), 6:3

Vicešampion (12)

Godina	Turnir	Protivnik u finalu	Rezultat
2007.	Otvoreno prvenstvo SAD	Rodžer Federer	6:7(4:7), 6:7(2:7), 4:6
2010.	Otvoreno prvenstvo SAD (2)	Rafael Nadal	4:6, 7:5, 4:6, 2:6
2012.	Rolan Garos	Rafael Nadal	4:6, 3:6, 6:2, 5:7
2012.	Otvoreno prvenstvo SAD (3)	Endi Mari	6:7(10:12), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6
2013.	Vimbldon	Endi Mari	4:6, 5:7, 4:6
2013.	Otvoreno prvenstvo SAD (4)	Rafael Nadal	2:6, 6:3, 4:6, 1:6
2014.	Rolan Garos (2)	Rafael Nadal	6:3, 5:7, 2:6, 4:6
2015.	Rolan Garos (3)	Stanislas Vavrinka	6:3, 5:7, 2:6, 4:6
2016.	Otvoreno prvenstvo SAD (5)	Stanislas Vavrinka	7:6(7:1), 4:6, 5:7, 3:6
2020.	Rolan Garos (4)	Rafael Nadal	0:6, 2:6, 5:7
2021.	Otvoreno prvenstvo SAD (6)	Danil Medvedev	4:6, 4:6, 4:6
2023.	Vimbldon (2)	Karlos Alkaraz	6:1, 6:7(6:8), 1:6, 6:3, 4:6

Rezultati na grend slem turnirima

Legenda
O/I	odnos osvajanja turnira i igranja na turniru	Pob–por	odnos pobjeda i poraza
NO	turnir nije održan te godine	N	nije učestvovao na turniru
KV	izgubio u kvalifikacijama	1K	izgubio u prvom kolu
2K	izgubio u drugom kolu	3K	izgubio u trećem kolu
4K	izgubio u četvrtom kolu	GF	izgubio u grupnoj fazi takmičenja
ČF	izgubio u četvrtfinalu	PF	izgubio u polufinalu
F	izgubio u finalu	P	osvojio turnir

Turnir	2005.	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.	2011.	2012.	2013.	2014.	2015.	2016.	2017.	2018.	2019.	2020.	2021.	2022.	2023.	2024.	O/I	Pob: por	%
Australija	1K	1K	4K	P	ČF	ČF	P	P	P	ČF	P	P	2K	4K	P	P	P	N	P	PF	10 / 19	94:9	92%
Rolan Garos	2K	ČF	PF	PF	3K	ČF	PF	F	PF	F	F	P	ČF	ČF	PF	F	P	ČF	P		3 / 19	92:16	85%
Vimbldon	3K	4K	PF	2K	ČF	PF	P	PF	F	P	P	3K	ČF	P	P	NO	P	P	F		7 / 18	92:11	89%
Ju−Es Open	3K	3K	F	PF	PF	F	P	F	F	PF	P	F	N	P	4K	4K	F	N	P		4 / 17	88:13	87%
Pob: por	5:4	9:4	19:4	18:3	15:4	19:4	25:1	24:3	24:3	22:3	27:1	21:2	9:3	21:2	22:2	16:2	27:1	11:1	27:1	5:1	24 / 73	366:49	88%

Završni turnir sezone pojedinačno (9)

Pobednik (7)

Godina	Turnir	Protivnik u finalu	Rezultat
2008.	Šangaj	Nikolaj Davidenko	6:1, 7:5
2012.	London	Rodžer Federer	7:6(8:6), 7:5
2013.	London	Rafael Nadal	6:3, 6:4
2014.	London	Rodžer Federer	predaja (engl. Walkover)
2015.	Лондон	Роџер Федерер	6:3, 6:4
2022.	Торино	Каспер Руд	7:5, 6:3
2023.	Торино	Јаник Синер	6:3, 6:3

Вицешампион (2)

Година	Турнир	Противник у финалу	Резултат
2016.	Лондон	Енди Мари	3:6, 4:6
2018.	Лондон	Александар Зверев	4:6, 3:6

Резултати на завршним турнирима

2004.	2005.	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.	2011.	2012.	2013.	2014.	2015.	2016.	2017.	2018.	2019.	2020.	2021.	2022.	2023.	2024.	О/И	Поб: пор	%
Није се квалификовао			ГФ	П	ГФ	ПФ	ГФ	П	П	П	П	Ф	НСК	Ф	ГФ	ПФ	ПФ	П	П		7 / 16	50:18	74%

Види још

• Тениски рекорди и статистике у отвореној ери

Литература

• Flink, Steve (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. стр. 452. ISBN 978-0-942257-93-9. 
• Bowers, Chris (2014). Novak Djokovic and the Rise of Serbia: The Sporting Statesman. John Blake. ISBN 978-1-78219-770-6. 
• Grossekathöfer, Maik (7. 10. 2011). „Street Fighter, Artist and Patriot: Tennis Star Djokovic Is the Pride of New Serbia”. Der Spiegel. Приступљено 7. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Price, S.L. (23. 5. 2011). „Staring Down History”. Sports Illustrated. св. 114 бр. 21. Приступљено 9. 6. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Scocca, Tom (29. 11. 2011). „Novak Djokovic: GQ Men of the Year 2011”. GQ. Приступљено 30. 11. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Званични веб-сајт (језик: српски) (језик: енглески)
• Новак Ђоковић на сајту Асоцијације тениских професионалаца
• Новак Ђоковић на сајту Међународне тениске федерације
• Новак Ђоковић на сајту Дејвис купа
• Новак Ђоковић на сајту IMDb (jezik: engleski) 
• Novak Đoković fondacija
• Novak Đoković na sajtu Twitter