Белоруски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
белоруски језик
беларуская мова
Говори се уБелорусија, Пољска
Број говорника
3,2 милиона (2,2 милиона у Белорусији)[1] (2009)
белоруска ћирилица, белоруска латиница
Званични статус
Службени језик у
 Белорусија
 Пољска (неколико заједница Војводства Подласка: Гмина Орла, Гмина Наревка, Хајнувка[2])
Признати мањински језик у
РегулишеНационална академија наука Белорусије (белоруски: Нацыянальная акадэмія навук Беларусі)
Језички кодови
ISO 639-1be
ISO 639-2bel
ISO 639-3bel
Idioma bielorruso.png
Мапа распрострањености белоруског језика
  Већински језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Дијалекти белоруског језика
  Северозападни
  Средњи
  Југозападни
  Западнопалескијски

  Подручје белоруског језика (Карски, 1903)
  Источна граница западне групе руских дијалеката (Захарова, Орлова, 1967)
  Граница између белоруског и руског, или украјинског језика (Бевзенк, 1980)

Белоруски језик (блр. беларуская мова) је званични језик Белорусије, а његови говорници се могу срести и у Украјини, Русији и Пољској. Припада групи источнословенских језика и дели многе граматичке и лексичке особине са другим језицима из ове групе. Претходник овог језика је био староруски језик.

У данашњој Белорусији се значајно више употребљава руски него белоруски језик. Статистике показују различите бројеве, најчешће да око 1/3 становништа Белорусије говори и пише на белоруском језику. У основним школама се изучава као обавезан, такође и на филолошким факултетима. Два пута је реформисан белоруски језик: 1956. и 2008, а граматика која се изучава и користи данас потиче управо од последње наведене реформе.[4] Белоруски језик се користио и у Великој Кнежевини Литванској, а у потпуности је формиран крајем 19. и почетком 20. века. До просвећења грађанства гогрешно је називан литванским језиком, да би касније био формиран и назван белоруским.[5]

Писмо[уреди | уреди извор]

Званично писмо белоруског језика је Белоруска ћирилица која се састоји из 34 знака, иако се званично говори да су у питању 32 слова, не рачунајући дублете Дж и Дз:

Аа Бб Вв Гг Дд (Дж дж) (Дз дз) Ее Ёё Жж Зз Іі Йй Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу (Ўў) Фф Хх Цц Чч Шш Ыы Ьь Ээ Юю Яя

Уместо тврдог знака, у белоруском се употребљава апостроф. (') Једини језик на свету који садржи знак Ўў је белоруски.

Поред ћирилице, у незваничној употреби је и белоруска латиница.

Врсте правописа[уреди | уреди извор]

  • Званични белоруски правопис — настао је као резултат политичке реформе 30-их, која је Белорусију учинила сличнијом руском.  Комисија која је развила ову реформу није укључивала ниједног језикословца, већ само професионалне советске комесаре.
  • Класични белоруски правопис («тарашкевіца») — прави белоруски правопис који се користио у 19-20 вијеку до 1933 године.  Деведесетих је послат на употребу и сада се користи заједно са званичним правописом.  Белоруска дијаспора у Америци је и даље користила овај правопис.

Савремени белоруски језик је почео да се ствара око 1850. године.[6].

Статистике[уреди | уреди извор]

Према статистикама пописа становништва СССР 1989. године белоруски језик је као матерњи сматрало 77.7% становништва, од тога је 80.2% Белоруса. У попису белоруског становништва 2009. године, белоруски је као матерњи навело 4 841 319 етничких Белоруса, а такође 217 015 представника других националности у држави. Поред тог броја, још 1 009 935 етничких Белоруса наводе белоруски језик као језик којим слободно владају, а 271 778 становника га је назвало "другим језиком". Према тим бројевима, белоруски језик је означило као матерњи 5 058 334 становника, а поред тога је још 1 281 713 људи владало белоруским језиком као другим, што је чинило 6 340 047 становника, који су слободно владали белоруским језиком. По ширим статистикама, око 85.6 % Белоруса признаје белоруски језик као матерњи. Скоро 74% становништва говори свакодневно само на руском језику, а 21% уопште не користи белоруски језик[7].

Белоруска култура у Србији[уреди | уреди извор]

Са белоруског језика на српски преводио је проф. др Миодраг Сибиновић, док данас преводе проф. др Иван Чарота из Минска, као и мср Дајана Лазаревић. На Филолошком факултету Универзитета у Београду белоруски језик и белоруску књижевност као изборне предмете предаје др Светлана Гољак. Сви поменути стручњаци део су Пројекта Растко - Библиотеке белоруско-српских књижевних веза, на челу које се налази управо проф. др Иван Чарота[8]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Belarusan | Ethnologue
  2. ^ У Падляшскім ваяводстве беларуская мова прызнана афіцыйнай
  3. ^ „Белсат: Беларусаў прызналі паўнапраўнаю нацыянальнай меншасцю ў Чэхіі”. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2014. Приступљено 21. 10. 2014. 
  4. ^ „10 фактаў пра беларускую мову”. Приступљено 31. 1. 2021. 
  5. ^ Антропология Беларуси в исследованиях конца XІX – середины XX в. (на језику: руски). ЛитРес. 31. 1. 2021. стр. 113—. ISBN 978-5-04-109768-4. 
  6. ^ Нарысы па гісторыі беларускай мовы / Рэдкал.: П. Ф. Глебка і [і інш.]. — Мінск : Вучпедвыд БССР, 1957. — С. 17.
  7. ^ Еўрарадыё. Сацыёлагі: Беларусы любяць, але не адстойваюць Архивирано 2019-02-09 на сајту Wayback Machine.
  8. ^ „Пројекат Растко Белорусија”. Пројекат Растко - Белорусија. Приступљено 31. 1. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.
  • Чарота, И.А. / Белорусија и Србија - трагом узајамног упознавања и деловања. - Шабац: Центар академске речи, 2016.
  • Чарота, Иван (2017). Белоруско-српски односи као научни проблем : [приступна беседа одржана у САНУ, 26. октобра 2015. године]. Београд: САНУ. стр. 55—68. 
  • Навойчык П. Чарота Іван Аляксеевіч // Гісторыя славянскіх літаратур і праблемы іх параўнальнага вывучэння: тэорыя і практыка. – Мінск, 2015.С. 141-142.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]