Bartolomeo Kristofori

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bartolomeo Kristofori
Portret Bartolomea Kristoforija iz 1726. godine. Original je izgubljen u Drugom svetskom ratu.
Puno imeBartolomeo Kristofori di Frančesko
Datum rođenja(1655-05-04)4. maj 1655.
Mesto rođenjaPadova
  Mletačka republika
Datum smrti27. januar 1731.(1731-01-27) (75 god.)
Mesto smrtiFirenca
  Mletačka republika

Bartolomeo Kristofori di Frančesko (ital. Bartolomeo Cristofori di Francesco; Padova, 4. maj 1655 — Firenca, 27. januar 1731) je bio italijanski proizvođač muzičkih instrumenata. Najpoznatiji je po tome što se smatra izumiteljem klavira, instrumenta sa dirkama kod kojeg se ton proizvodi udarima filcem prekrivenog čekića o metalnu zategnutu žicu. Jedan od primeraka klavira koji je napravio Kristofori čuva se u Muzeju Metropoliten u Njujorku, dok se drugi nalaze u Lajpcigu i Rimu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Dostupni izvori o Kristoforijevom životu uključuju zapise o njegovom rođenju i njegovoj smrti, dva testamenta, račune koje je podnosio svojim poslodavcima, te jedan intervju koji je obavio italijanski pisac i kritičar Šipione di Mafei. Od ostalih dokumenata sačuvane su neke Mafeine beleške i objavljeni novinski članci.

Kristofori je rođen u Padovi, u Mletačkoj republici. O njegovom ranom životu zna se veoma malo. Pričalo se da je radio kao šegrt velikog proizvođača violina Nikola Amatija, i to na osnovu pojavljivanja Kristoforijevog imena u zapisima popisa stanovništva iz 1680. godine; u popisu je pisalo da je „Kristofaro Bartolomei” (ital. Christofaro Bartolomei) živio u kući Amatija u Kremoni. Međutim, kako ističe njujorški proizvođač violina Stjuart Polens,[1] Kristofaro nikako nije mogao da bude Bartolomeo Kristofori, jer se u popisu iz 1680. navodi da Kristofari ima 13 godina, dok je Bartolomeo Kristofori — prema sačuvanoj krštenici — u to vreme imao 25 godina. Polens takođe iznosi i čvrste (često nepobitne) dokaze koji dovode u pitanje autentičnost nekih od violončela i drugih instrumenata za čiji se nastanak vezuje Kristoforijevo ime.[2]

Možda najvažniji događaj iz Kristoforijevog života jeste prvi o kom postoji zapis: 1688. godine, s navršene 33 godine života, Kristofori počinje da radi na dvoru Ferdinanda de Medičija, velikog vojvode Toskanskog i jednog od članova loze slavne bankarske porodice Mediči, koja je Firencom vladala od 14. do 18. veka. Toskana je u to doba još bila mala nezavisna država.

Nije poznato kako je Ferdinando zaposlio Kristoforija, ali se sa sigurnošću zna da je 1688. godine knez putovao u Veneciju na karneval koji se tada održavao. To bi moglo da znači da je upoznao Kristoforija pri prolasku kroz Padovu na putu kući, ali dokaza za to nema. Ferdinando je tražio novog majstora koji bi se brinuo o brojnim dvorskim muzičkim instrumentima, jer je prethodni umro neposredno pred knežev put. Bilo kako bilo, čini se kao sasvim moguće da je princ želeo da dovede Kristoforija ne samo kao slugu i majstora, nego baš kao izumitelja muzičkih instrumenata. Bilo bi pomalo čudno da se kod Kristoforija do 33. godine nije ispoljila inovativnost koja ga je kasnije proslavila.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Kristofori je umro u Firenci, 27. januara 1731. godine. Tačan uzrok smrti nije poznat.

Kristoforijevi klaviri[uredi | uredi izvor]

Tačan broj klavira koje je napravio Bartolomeo Kristofori nije poznat. Samo su tri, međutim, sačuvana do danas, a datiraju iz dvadesetih godina 18. veka:

  • Klavir iz 1720. godine, koji se nalazi u Muzeju Metropoliten u Njujorku, naknadno su dorađivali kasniji proizvođači; obloge kućišta zamenjene su 1938. godine, a 54-oktavni raspon pomeren je za otprilike polovinu oktave, od F', G', A'—c' do
    C—f    . Iako je klavir i danas ispravan, prema rečima proizvođača muzičkih instrumenata Denzila Rajta „njegovo originalno stanje je nepovratno izgubljeno”, a nemoguće je da se iznađe način na koji bi se klavir obnovio i zvučao kao onda kad je bio nov.[3]
  • Klavir iz 1722. godine nalazi se u Nacionalnom muzeju muzičkih instrumenata u Rimu. Na njemu je bilo moguće svirati u rasponu od četiri oktave (C—c³), a imao je i una corda pedal (levi pedal koji se koristi za postizanje mekog i baršunastog zvuka). Ovaj klavir su oštetili crvi, tako da danas nije u ispravnom stanju.
  • Klavir iz 1726. godine čuva se u Muzeju muzičkih instrumenata Lajpciškog univerziteta. Ima raspon od četiri oktave (C—c³) kao i klavir iz 1722. godine, sa ugrađenim una corda pedalom. Na tom instrumentu nije moguće svirati, ali su sačuvani trajni snimci zvuka koji je proizvodio.[3]

Sva tri intrumenta nose isti latinski natpis:

BARTHOLOMAEVS DE CHRISTOPHORIS PATAVINUS INVENTOR FACIEBAT FLORENTIAE [datum],

uz datum ispisan rimskim brojevima. Značenje natpisa je sledeće: „Bartolomeo Kristofori od Padove, izumitelj, izradio [klavir] u Firenci na dan... [datum].”

Sačuvani instrumenti[uredi | uredi izvor]

Devet instrumenata sačuvanih do danas pripisuje se Kristoforiju,[4] a oni uključuju:

  • tri klavira (iz 1720, 1722. i 1726. godine) opisana gore,
  • dva ovalna spineta (iz 1690. i 1693. godine), od kojih se ranije proizvedeni čuva u Muzeju muzičkih instrumenata (odel Galerije Akademije likovnih umetnosti u Firenci), a drugi u Muzeju muzičkih instrumenata Lajpciškog univerziteta,
  • spineton, koji se takođe čuva u lajpciškom muzeju,[5]
  • čembalo (iz 17. veka) s kućištem izrađenim od ebanovine, koje se čuva u Muzeju muzičkih instrumenata u Firenci (slika na veb-sajtu proizvođača čembala Tonija Činerija),
  • čembalo (iz 1722. godine), koje se čuva u lajpciškom muzeju,[5] te
  • čembalo (iz 1726. godine), koje se takođe čuva u lajpciškom muzeju, a koje ima dispoziciju 1 x 8', 1 x 4', 1 x 2' i koje je jedino italijansko čembalo sa dvopedalnim sistemom; instrument ilustruje Kristoforijevu genijalnost i dosetljivost, raspolažući s velikim brojem poluga i produžetaka koji sviraču osiguravaju ogromnu fleksibilnost pri odabiru tonova; postoji šest osnovnih „registracija”: 8', 8'+4', 4', 4'+2', 2', 8'+4'+2', a kao dodatak svirač može da doda 4', 2' ili 4'+2' na 8' stopu u notama raspona basa.[6]

Među instrumentima koji datiraju iz poznog perioda Kristoforijevog života verovatno ima i onih koje je izradio njegov pomoćnik Đovani Ferini, koji je nastavio sa izradom klavira i posle Kristoforijeve smrti, koristeći istu konstrukciju.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pollens 1995, str. 49–51
  2. ^ Pollens 1995, str. 51.
  3. ^ a b Rajt 2006, str. 635
  4. ^ Broj je uzet iz Kottick-a (2003, str. 211), koji navodi osam instrumenata, ali malo pre toga piše kako je otkriven i deveti, valni spinet iz 1690. godine.
  5. ^ a b Van der Meer. (2005). str. 275.
  6. ^ Kotik i Luktenberg. (1997). str. 99.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • (jezik: italijanski) Fabbri, M. (1964). »Nuova luce sull'attivita fiorentina di Giacomo Antonio Perti, Bartolomeo Cristofori e Giorgio Federico Haendel Valore storico e critico di una Memoria di Francesco M Mannucci.« Chigiana. pp. 143—190. [Izvor danas sumnjivog Manučijevog dnevnika...]
  • (jezik: nemački) Furnari, A. & Vitali, C. (1991). »Handels Italienreise neue Dokumente, Hypothesen und Interpretationen« Gottingen Handel-Beitrage. Kassel
  • (jezik: italijanski) Gai, Vinicio (1969). »Gli strumenti musical della orte Medicea e il Museo del Conservatorio 'Luigi Cherubini' di Firenze« (u prevodu na srpski: »Muzički instrumenti Medičijevog suda i muzeja konzervatorije u Firenci Luiđija Kerubinija«). Florence. pp. 6—22.
  • (jezik: engleski) Good, Edward (2005). »What did Cristofori call his invention?« Early Music. 33-1. str. 95—97.
  • Hubbard, Frank (1967). Three Centuries of Harpsichord Making. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-88845-6. 
  • Kottick, Edward (2003). A history of the harpsichord. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34166-2. 
  • Kottick, Edward; Lucktenberg, George (1997). Early Keyboard Instruments in European Museums. Bloomington, Indiana University Press. 
  • (jezik: engleski) Montenari, Giuliana (1991). »Bartolomeo Cristofori: A list and historical survey of instruments« Early Music
  • (jezik: engleski) O'Brian, Michael. Bartolomeo Cristofori. Članak u New Grove Dictionary of Music and Musicians, dostupan i kao veb-sajt za plaćanje, te u školskim bibliotekama.
  • Pollens, Stewart (1991). „Three Keyboard Instruments Signed by Cristofori's Assistant, Giovanni Ferrini”. 'The Galpin Society Journal (44): 77—93. 
  • Pollens, Stewart (1995). The Early Pianoforte. Cambridge University Press. 
  • Parakilas, James (1999). Piano Roles: Three Hundred Years of Life with the Piano. Yale University Press. ISBN 978-0-300-08055-1. 
  • Restle, Conny (1991). Bartolomeo Cristofori und die Anfänge des Hammerclaviers. Munich: Editio Maris. 
  • (jezik: engleski) Pianoforte. Članak u New Grove Dictionary of Music and Musicians, dostupan i kao veb-sajt za plaćanje, te u školskim bibliotekama.
  • (jezik: engleski) Vogel, Benjamin (2003). »Action« Robert Palmieri, ed. The Piano: An Encyclopedia. Routledge
  • (jezik: engleski) Wraight, Denzil (2006). »Recent approaches in understanding Cristofori's fortepiano« Early Music. 34. str. 635—644.
  • (jezik: italijanski) Puliti, Leto (1874). »Della vita del Serenissimo Ferdinando dei Medici Granprincipe di Toscana e della origine del pianoforte«. Atti dell'Accademia del R. Istituto musicale di Firenze. 12. pp. 92—240.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бартоломео_Кристофори&oldid=27672690”