Главна страна
Град Бања Лука
Град Бања Лука или Град Бањалука (раније општина) по броју становника је највећа јединица локалне самоуправе у Републици Српској и друга у Босни и Херцеговини. Простире се на 1.239 km², а према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Граду Бањој Луци је пописано 199.191, док је у насељеном мјесту Бањој Луци пописано 150.997 лица. У саставу ове локалне самоуправе налазе се још 53 насељена мјеста, од којих највише становника имају Куљани, Поткозарје, Шарговац, Пискавица, Мотике, Драгочај, Рекавице, Пријечани итд.
Име Бање Луке први пут је забиљежено 1494. године. Град је од тада имао бројне успоне и падове у свом развоју, а био је сједиште значајних административних јединица попут Босанског пашалука у Османском царству и Врбаске бановине у Краљевини Југославији. У садашњим границама ова јединица локалне самоуправе функционише од 1963. године, када су општине Бронзани Мајдан, Ивањска и Крупа на Врбасу укинуте и припојене бањолучкој општини. Град Бања Лука данас заузима преко 4,7% територије Републике Српске, а у њему живи око 15% становништва овог ентитета. Највећи је економски, културни и образовни центар Републике Српске, те један од најзначајнијих у Босни и Херцеговини.
Рим
Рим (итал. Roma) је главни град Италије и регије Лацио, такође највећи и најбројнији град у Италији са око 2,8 милиона становника, и четврти највећи град у Европској унији. На ширем подручју града живи нешто више од четири милиона становника. Рим се налази на западу централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Тибар.
Према легенди, град је основан 753. п. н. е., те самим тим има историју дугу готово два и по миленијума, што га после Атине ставља на друго место најстаријих европских престоница. С правом се сматра другом колевком западне цивилизације, будући да је био престоница великих светских сила античког доба – Римског краљевства, Римске републике и Римског царства. Од првог века нове ере, постао је центар хришћанског света, а од осмог века подручје новостворене Папске државе, која је постојала до 1870. године. Наредне године, када је дошло до уједињења апенинских држава у Краљевину Италију, Рим је постао њена престоница. Године 1946. проглашена је Република Италија, те је Рим на неки начин постао једна од најмлађих европских престоница. Данас се на подручју Рима налази Ватикан — најмања држава на свету, те се Рим често наводи као престоница двеју држава.
Дискографија Тејлор Свифт
Америчка певачица и текстописац Тејлор Свифт издала је девет студијских албума, један албум уживо, четири видео-албума, четрдесет и четири спота, пет ЕП-ова, педесет и два сингла и седамнаест промотивних синглова. Каријеру је почела 2005. године, када је потписала уговор са издавачком кућом Big Machine Records, 2005. године, а 24. октобра 2006. године издала је први албум под називом Taylor Swift. Албум се нашао на петом месту листе Billboard 200 у Сједињеним Државама и остао на том месту више од било ког издања у земљи током двехиљадитих година.
Сви њени синглови Tim McGraw, Teardrops on My Guitar, Our Song, Picture to Burn и Should've Said No нашли су се међу првих четрдесет, на листама у САД и добили су сертификате Америчког удружења дискографских кућа. Њени ЕП-ови Sounds of the Season: The Taylor Swift Holiday Collection и Beautiful Eyes, објављени су 14. октобра 2007. односно 15. јула 2008. године. Први је био 20. на листи Billboard 200, а други ЕП девети на истој листи.
Вести
- 22. април — Аитана Бонмати и Новак Ђоковић (на фотографији) проглашени су за најбоље спортисте света по избору Лауреус академије.
- 18. април — У Бањој Луци је одржан велики митинг Српска те зове, поводом најављене резолуције о ратном злочину у Сребреници, о којој ће се расправљати у мају у Генералној скупштини УН.
- 6. април — Петер Пелегрини изабран је за председника Словачке.
- 29. март — Парламент Индонезије је одобрио да нова престоница земље буде Нусантара, на острву Борнео, док је посебан статус додељен ранијој престоници Џакарти.
- 27. март — Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе прихватило је мишљење Доре Бакојани, којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе. Гласање о чланству Косова 18. априла.
- 26. март — У Србији је по први пут активиран систем Пронађи ме, српска верзија система Амбер алерт, у циљу проналаска нестале двогодишње девојчице Данке Илић из Бањског поља (Бор).
- 25. март — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију којом се позива на хитан прекид ватре у Гази.
22. април
- 1500 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил.
- 1838 — Британски брод „Сиријус” први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон.
- 1915 — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.
- 1930 — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова.
- 1945 — Из логора Јасеновац пробило се 80 логораша, а њих 520 је том приликом убијено.
- 1992 — У серији експлозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
- 1997 — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета Тупак Амару.
Да ли сте знали
- … да су Канарска Острва добила име по псима?
- … да су венецијанери измишљени у Јапану?
- … да делфин има 260 зуба?
- … да је Венецуела прва држава која је укинула смртну казну 1863. године?
- … да је први музички спот на MTV-у био Video killed the radio star групе The Buggles?
- … да je вероватноћа постојања плавог јастога један према два милиона?
- … да се само слово Q не појављује ни у једном називу државе САД?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 688.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 366.887 корисника отворило налог, а од тога је 937 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице