Slaviša Jokanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slaviša Jokanović
Slaviša Jokanović
Lični podaci
Datum rođenja (1968-08-16)16. avgust 1968. (55 god.)
Mesto rođenja Novi Sad, SFR Jugoslavija
Visina 1,91 m
Pozicija sredina
Juniorska karijera
1985—1986 Novi Sad
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1986—1988
1988—1990
1990—1993
1993—1995
1995—1999
1999—2000
2000—2002
2003—2004		 Novi Sad
Vojvodina
Partizan
Ovijedo
Tenerife
Deportivo la Korunja
Čelsi
Mursija		 35
54
61
62
123
23
39
6		 (5)
(10)
(20)
(12)
(17)
(2)
(0)
(0)
Reprezentativna karijera
1991—2002 SR Jugoslavija 64 (10)
Trenerska karijera
2007—2009
2012—2013
2013
2014
2014—2015
2015
2015—2018
2019—2021
2021
2022—2023		 Partizan
Muantong junajted
Levski
Erkules
Votford
Makabi Tel Aviv
Fulam
Al Garafa
Šefild junajted
Dinamo Moskva

Slaviša Jokanović (Novi Sad, 16. avgust 1968) bivši je srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Ponikao je u pionirima Novog Sada (1985–88), da bi od 1988. do 1990. bio prvotimac novosadske Vojvodine, za koju je odigrao 54 utakmica i postigao 10 golova. Dao je izuzetan doprinos u osvajanju titule prvaka Jugoslavije (1989).

Karijeru nastavlja u beogradskom Partizanu (1990–93). Tu je odigrao 61 utakmicu i postigao 21 gol. Osvojio je Kup Jugoslavije (1992) i bio prvak države (1993).

Kao internacionalac igrao u Španiji i Engleskoj u klubovima: Real Ovijedo (1993–95), Tenerife (1995–99), Deportivo la Korunja (1999–2000), Čelsi (2001–2002).[1]

Posle najave da se oprašta od aktivnog igranja fudbala i jednogodišnje pauze, Slaviša Jokanović odlučio je da se reaktivira na inicijativu trenera Lilja, koji je preuzeo novog člana Segunde i sa kojim je Jokanović sarađivao u Tenerifima. Postao je član španskog drugoligaša Sijudad Mursije, u koju je stigao kao slobodan igrač i sa kojim je potpisao jednogodišnji ugovor, ali je za ovu ekipu odigrao samo šest utakmica i definitivno okačio kopačke o klin.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Jokanović je najpre 1991. i 1992. godine nastupao za fudbalsku reprezentaciju SFR Jugoslavije za koju je odigrao 6 utakmica. Nakon raspada zemlje igra za reprezentaciju Savezne Republike Jugoslavije. [1]

Prva utakmica SRJ
1. Goran Pandurović
2. Slobodan Komljenović
3. Slobodan Dubajić
4. Branko Brnović
5. Miroslav Đukić
6. Slaviša Jokanović
7. Vladimir Jugović
8. Dejan Savićević
9. Predrag Mijatović
10. Dragan Stojković (k)
11. Siniša Mihajlović
sel. Slobodan Santrač
BRA—JUG 2:0 (23. 12. 1994)

Za reprezentaciju Savezne Republike Jugoslavije je igrao od 1992. do 2002. godine. Odigrao je 64 reprezentativnih mečeva i postigao 10 golova. Debitovao je 1991. na prijateljskoj utakmici protiv Turske (1:1) u Izmiru, a oprostio se 2002. godine na prijateljskoj utakmici protiv Ekvadora (0:1) u Nju Džersiju, SAD. Igrao je tokom 1994. i 1995. na prijateljskim mečevima nakon ukidanja sankcija SR Jugoslaviji protiv reprezentacija Brazila, Argentine, Rusije i Grčke. Od tada je bio standardan prvotimac u reprezentaciji.

28. maja 1992. godine SFRJ je odigrala svoj poslednji meč ikada i to protiv ekipe Fiorentine u Firenci. Jokanović je postigao vodeći i jedini gol za svoj tim i tako postao poslednji igrač koji je dao gol za Jugoslaviju. Fiorentina je posle preokreta slavila sa 2-1. Meč se igrao samo dva dana pre nego što je UN doneo rezoluciju 757 kojom je Jugoslaviji između ostalog zabranjeno i učešće na Evropskom prvenstvu u Švedskoj 1992. i umesto nje na takmičenje odlazi ekipa Danske koja kasnije i osvaja turnir a koja je u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope završila na drugom mestu, iza Jugoslavije. [2] [3]

Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj i Evropskog prvenstva 2000. u Belgiji i Holandiji. Na utakmici Evropskog prvenstva 2000. u grupnoj fazi i porazu od 4-3 protiv Španije dobija crveni karton i tako propušta meč četvrtfinala protiv reprezentacije Holandije koju njegova ekipa gubi sa 6-1. [4]

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

U decembru 2007. godine, posle odlaska Miroslava Đukića sa klupe Partizana, Jokanović je postavljen za njegovog naslednika.[2] Uspeo je da sačuva bodovnu prednost koju mu je Đukić ostavio na kraju jesenjeg dela sezone i osvoji titulu prvaka, ali takođe i Kup Srbije, pa je tako trenersku karijeru započeo osvajanjem duple krune. Isti rezultat je ponovio i u narednoj 2008/09. sezoni, pa je tako ušao u istoriju kao jedini trener Partizana ikada koji je uspeo da odbrani duplu krunu.[3] Dobio je i priznanje za najboljeg trenera u Srbiji za 2008. godinu.[4] Na početku sezone 2009/10, Partizan nakon eliminisanja velškog Rila u drugoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona, u trećoj ispada od kiparskog Apoela.[5] Naredni protivnik Partizana bila je slovačka Žilina, u plej ofu za Ligu Evrope, i nakon 1:1 u Beogradu, Partizan se nalazio pred eliminacijom. Ipak, u revanšu Partizan pobeđuje kao gost sa 2:0, i tako je klub drugu godinu zaredom izborio grupnu fazu jednog evropskog kupa.[6] I pored ovog rezultata, u klubu nisu bili zadovoljni zbog neuspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona pa su 5. septembra 2009. godine Jokanović i FK Partizan sporazumno raskinuli saradnju.[7]

Jokanović je 28. februara 2012. postavljen za trenera tajlandskog kluba Muangtong junajted.[8] Sa njima je osvojio prvenstvo Tajlanda.[9] Tajland je napustio u junu 2013,[10] a kasnije tog meseca je otišao za Bugarsku gde je postavljen za trener Levskog.[11] Vodio je Levski do 8. oktobra 2013. kada je dobio otkaz.[12] Početkom maja 2014. je preuzeo španskog drugoligaša Erkules,[13] i na mestu trenera ovog kluba je ostao do kraja sezone.

U oktobru 2014. je preuzeo engleskog drugoligaša Votford.[14] Sa ovim klubom je na kraju takmičarske 2014/15. izborio plasman u Premijer ligu.[15] Votford je napustio 5. juna 2015. godine.[16] Nakon Votforda je preuzeo Makabi iz Tel Aviva sa kojim je uspeo da izbori plasman u grupnu fazu Lige šampiona u sezoni 2015/16.[17] Trener Makabija je bio do 27. decembra 2015. kada se vratio u Englesku i preuzeo drugoligaša Fulam.[18] Uspeo je da u sezoni 2017/18. preko baraža uvede Fulam u Premijer ligu.[19] U sezoni 2018/19. klub je beležio slabe rezultate u Premijer ligi pa je Jokanović dobio otkaz 14. novembra 2018. posle sedam uzastopnih poraza. U momentu otkaza, Fulam je bio na poslednjem mestu tabele sa samo pet bodova iz 12 kola.[20]

U junu 2019. godine je preuzeo Al Garafu iz Katara.[21]

Krajem maja 2021. godine postavljen je za trenera enlgeskog drugoligaša Šefild junajteda.[22] Na toj funkciji je bio do 25. novembra iste godine kada je dobio otkaz.[23] U momentu otkaza, Šefild se nalazio na 16. mestu uz učinak od šest pobeda, pet remija i osam poraza posle 19 odigranih kola u Čempionšipu.[24]

U junu 2022. godine postavljen je za trenera ruskog premijerligaša Dinama iz Moskve.[25] Sa te funkcije je smenjen u maju naredne godine posle poraza na svom terenu od ekipe Ahmata (0:3) u 27. kolu Premijer lige Rusije.[26] Jokanović je vodio Dinamo na 37 utakmica i ostvario 16 pobeda, uz osam remija i 14 poraza.[27]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Igračka[uredi | uredi izvor]

Golovi za reprezentaciju

Golovi Jokanovića u dresu sa državnim grbom.[28]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 6. oktobar 1996. Toftir  Farska Ostrva 2:0 8:1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998.
2. 6:1
3. 12. jun 1997. Seul  Gana 1:1 3:1 Koreja kup 1997.
4. 16. jun 1997. Seul  Južna Koreja 1:1 1:1 Koreja kup 1997.
5. 20. avgust 1997. Sankt Peterburg  Rusija 1:0 1:0 Prijateljska
6. 28. januar 1998. Tunis  Tunis 2:0 3:0 Prijateljska
7. 3:0
8. 22. april 1998. Beograd  Južna Koreja 3:1 3:1 Prijateljska
9. 3. septembar 2000. Luksemburg  Luksemburg 2:0 2:0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.
10. 6. oktobar 2001. Beograd  Luksemburg 1:0 6:2 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.

Trenerska[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 21. aprila 2023.
Klub Datum dolaska Datum odlaska Rekord
O P N I P %
Partizan 26. decembar 2007. 5. septembar 2009. 76 54 12 10 071,05
Muangtong junajted 27. februar 2012. 4. jun 2013. 54 34 12 8 062,96
Levski Sofija 15. jul 2013. 8. oktobar 2013. 12 6 4 2 050,00
Erkules 5. maj 2014. 11. jun 2014. 5 1 1 3 020,00
Votford 7. oktobar 2014. 5. jun 2015. 36 21 5 10 058,33
Makabi Tel Aviv 1. jul 2015. 26. decembar 2015. 29 13 4 12 044,83
Fulam 27. decembar 2015. 14. novembar 2018. 145 64 36 45 044,14
Al Garafa 1. jul 2019. 27. maj 2021. 54 25 10 19 046,30
Šefild junajted 27. maj 2021. 25. novembar 2021. 22 8 6 8 036,36
Dinamo Moskva 1. jul 2022. 14. maj 2023. 38 15 11 12 039,47
Ukupno 471 241 101 129 051,17 —

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Jokanović kao trener Muantong junajteda 2013.

Igrački[uredi | uredi izvor]

Vojvodina
Partizan
Deportivo la Korunja

Trenerski[uredi | uredi izvor]

Partizan
Muantong junajted
Votford
Fulam

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jokanovic leaves Chelsea; BBC Sport, 10. 7. 2002.
  2. ^ Slaviša Jokanović trener Partizana
  3. ^ „Istorijska dupla kruna u Humskoj”. danas.rs. 22. 5. 2009. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  4. ^ Vidić najbolji igrač, Jokanović najbolji trener
  5. ^ „Partizan ispao od kiparskog Apoela”. b92.net. 5. 8. 2009. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  6. ^ „Hrabri Partizan u Ligi Evrope!!!”. b92.net. 27. 8. 2009. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  7. ^ Jokanović napustio klupu Partizana
  8. ^ Slaviša Jokanović angažovan na Tajlandu
  9. ^ Jokanović osvojio titulu na Tajlandu
  10. ^ Napušta Tajland: Jokanović dobio otkaz
  11. ^ Slaviša Jokanović preuzeo bugarski Levski
  12. ^ „Jokanović dobio otkaz u Levskom”. sportklub.n1info.rs. 8. 10. 2013. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  13. ^ Jokanović izabran da spase Erkules
  14. ^ Jokanović preuzeo Votford
  15. ^ Jokanović uveo Votford u elitu
  16. ^ Jokanović se oprostio od Votforda
  17. ^ Naviknut na uspeh: Jokanov Makabi u Ligi šampiona!
  18. ^ Gotova stvar - Jokanović preuzeo Fulam
  19. ^ „Jokanu i Mitru najskuplji meč - Fulam u Premijer ligi!”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2018. g. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  20. ^ Jokanović dobio otkaz, menja ga Ranijeri!
  21. ^ Slaviša Jokanović preuzeo Al Garafu
  22. ^ „Zvanično: Jokanović preuzeo Šefild, prvi strani trener u 132 godine postojanja”. mozzartsport.com. 27. 5. 2021. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  23. ^ „Ni pisma, ni razglednice: Šefild otpustio Jokana, a da mu se nije ni zahvalio”. mozzartsport.com. 25. 11. 2021. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  24. ^ „Zvanično: Slaviša Jokanović dobio otkaz u Šefildu”. telegraf.rs. 25. 11. 2021. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  25. ^ „Zvanično: Jokanović u Dinamu, ugovor potpisan na godinu dana”. mozzartsport.com. 17. 6. 2022. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  26. ^ „Dinamo smenio Jokanovića, menja ga ljubimac Grobara”. zurnal.rs. 14. 5. 2023. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  27. ^ „SRBIN UMESTO SRBINA! Jokanović dobio otkaz u Dinamu, menja ga Marko Nikolić?”. informer.rs. 14. 5. 2023. Pristupljeno 21. 5. 2023. 
  28. ^ „Slavisa Jokanovic - International Appearances”. RSSSF. 14. 4. 2018. Pristupljeno 14. 4. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славиша_Јокановић&oldid=27529881”