Propadanje

Kako je privatizovana srpska poljoprivreda: transformacija dru�tvene svojine u privatnu i inostranu svojinu

Na�e oranice, plja�kali bez granice

U Srbiji je pre plja�ka�ke tranzicije bilo ukupno 345 dru�tvenih preduze�a u oblasti poljoprivrede. Na� poznati ekonomski stru�njak i analiti�ar Magazina Tabloid, Miodrag K. Skuli�, bavio se istra�ivanjem posledica procesa privatizacije u poljoprivredi i sagledao dana�nje stanje vlasni�tva u tim privrednim subjektima. Stanje je do te mere lo�e da bi u ovom trenutku dr�ava morala da ulo�i u poljoprivredu najmanje 150 miliona evra (recimo, deo dobijenog novca od davanju u koncesiju Aerodroma Beograd!), i to tako da na svaki dinar investiranja u nabavku savremene mehanizacije dotira 30 odsto, a u izgradnju sistema navodnjavanja 40 odsto. Ni ovakav scenario ne bi puno pomogao brzom spasu skoro uni�tenog agrara. Istini za volju, ovo istra�ivanje govori da stanje nije potpuno bezizlazno (Srbija je ipak dr�ava koja mo�e da se osloni na sopstveni agrar), ali, bude li se nastavilo njegovo uni�tavanje, perspektive su vi�e nego mra�ne

Miodrag K. Skuli�

Pre �etvrt veka, u oblasti poljoprivrede, Srbija je imala 345 dru�tvenih preduze�a koja su posle 2000. godine podvrgunata o�trim (bolje re�eno surovim, liberalno kapitalisti�kim) merama vlasni�ke privatizacije, uglavnom prodajom na aukcijama. Od tog ukupnog broja poljoprivrednih preduze�a, uklju�ivo u to i 63 zemljoradni�ke zadruge, jedan manji deo njih do danas nije privatizovan.

Od tog broja, nakon zaklju�enja ste�ajnog postupka iz Registra aktivnih privrednih dru�tava brisano njih 29, a i dalje se u ste�aju nalazi 24 zemljoradni�ke zadruge. Ostalo je 46 privrednih dru�tava u dru�tvenoj svojini, od kojih se i dalje njih sedam vodi kao aktivna neprivatizovana privredna dru�tva, dok je 39 tih dru�tvenih preduze�a oti�lo u ste�aj, koji je zaklju�en kod njih 16, a i dalje se vodi ste�aj 23 dru�tvena poljoprivredna preduze�a.

Kod 226 privrednih dru�tava koja su registrovana kao akcionarska dru�tva i dru�tva sa ograni�enom odgovorno��u, kod njih 54 pokrenut je ste�ajni postupak, od �ega je iz Registra APR-a brisano je njih 25 a i dalje su u ste�ajnom postupku 29 privrednih dru�tava. Privatizacijom je obuhva�eno 171 privredno dru�tvo i u ovom istra�ivanju ispitivali smo ko su kupci tih biv�ih dru�tvenih preduze�a, bilo das u to inostrane firme i inostrani gra�ani, ili na�i biznismeni:

� Miroslav Mi�kovi�

� Petar i Zora Matijevi�

� Miodrag Kosti�

� Radule, Radovan i Dragan Karad�i�

� Bo�o Vukovi�

� Miroljub Aleksa

� Dragan i Danica Raca

� Rodoljub Dra�kovi�

� �or�ije Nicovi� i drugi.

U ovom istra�ivanju utvrdili smo da je zaista zna�ajan broj srpskih gra�ana smogao snage i novca da kupi neka manja poljoprivredna preduze�a, sopstvenim kapitalom, ili zadu�enjem kod banaka, ali zna�ajan deo je do�iveo sudbinu da Agencija za privatizaciju poni�ti ugovor o prodaji dru�tvenog kapitala, jer kupac u celini i u ugovorenim rokovima nije mogao da otplati neku od �est godi�njih rata, ili da izvr�i deo ugovora o obaveznom investiranju u subjekt privatizacije. Samo manji deo tih poni�tenih privatizacija je ponovo izlo�en uspe�noj prodaji, dok je znatno ve�i broj tih preduze�a kod kojih je privatizacija poni�tena upao u ste�aj.

Poljoprivredna preduze�a koja je kupio Miroslav Mi�kovi�

Biznismen Miroslav Mi�kovi�, kao kupac poljoprivrednih preduze�a, kao i drugih dru�tvenih preduze�a iz ostalih oblasti privrede koja imaju atraktivne lokacije u u�em gradskom gra�evinskom podru�ju, pla�anje je vr�io sa nekoliko kiparskih firmi u njegovom vlasni�tvu. Evo popisa koja je dru�tvena preduze�a iz oblasti poljoprivrede kupio ovaj srpski biznismen:

� Napredak, AD, Stara Pazova

� Jedinstvo, doo, Apatin

� Kozara, AD, Banatsko Veliko Selo

� Mokrin, doo, Kikinda

� Podunavlje, AD, �elarevo

� Topola, doo, Banatska Topola

Petar i Zora Matijevi� kupci su slede�ih poljoprivrednih preduze�a

� Agrovr�ac, doo, Vr�ac

� Jedinstvo, doo, Kikinda

� Galad, doo, Kikinda

� Dijamant-Agrar, doo, Zrenjanin

� Ratar, doo, Ja�a Tomi�

� Zlatica, AD, Lazarevo

� Poljoprivreda, doo, Senta

� Pobeda, Boka

� Pe��ara, doo, Banatski Karlovac

� Polet, AD, Hrtkovci

� Ribar, doo, Novi Kne�evac

Miodrag Kosti�, kupac je slede�ih poljoprivrednih preduze�a:

� PIK Be�ej, AD, Be�ej

� Vojvodina,doo, Novo Milo�evo

� Elan, doo, Izbi�te

� Labudnja�a, doo, Vajska

� Selekcija, doo, Aleksinac

� �uro Strugar, Kula

Radule, Radovan i Dragan Karad�i� i Bo�o Vukovi� zajedni�ki su kupci slede�ih poljoprivrednih preduze�a:

� Banatska Dubica, doo, Banatska Dubica

� Zelengora, doo, Sutjeska

� Sveti Nikola, doo, Se�anj

� Miro Popara, doo, Se�anj

Miroljub Aleksa kupac je slede�ih poljoprivrednih preduze�a:

� Stari Tami�, AD, Pan�evo

� Petefi, doo, Temerin

� Zlatar, doo, Mramorak

Dragan i Danica Raca kupci su slede�ih poljoprivrednih preduze�a:

� Jedinstvo, doo, Kumane

� Sloboda, doo, Zrenjanin

� Sloga, AD, Zrenjanin

� Hercegovina, AD, Ravni Topolovac

Rodoljub Dra�kovi� kupac je Vr�a�kih vinograda, AD, Vr�ac, a �or�ije Nicovi� kupac je Ribnjaka, AD, Sutjeska, Riboteks, doo, Ljubovija. Zoran Tirnani�, vlasnik trgovinskog lanca DIS, kupac je: Hrastovo, doo, Kovin Victoria Group je u vlasni�tvu Mile Babovi�a, Zorana Markovi�a, EBRD i ICF kupila je: Lala Stankovi�, doo, Bogati�. Stranci, pored Mi�kovi�e firmi sa Kipra, kupci su slede�ih 18 biv�ih dru�tvenih preduze�a iz oblasti poljoprivrede:

� Jedinstvo, doo, Seleu� - BiH-a

� Baj�a, doo, Krivaja �vajcarske

� Budu�nost, AD, �urug �vajcarske

� Ecoagri Serbia, Bela Crkva �vajcarske

� Kelebija, doo, Kelebija Devi�anskih Brit. Ostrva

� Do�da �er�, AD, Ba�. Topola Devi�anskih Brit. Ostrva

� Kusago, doo, M. Mitrovica V. Britanije

� PIK Moravica, Srp. Moravice Hrvatske

� Ratkovo, doo, Od�aci Hrvatske

� ABC Food, AD, Ruski Krstur Kipra

� Klju�, doo, Kladovo Kipra

� Topiko, doo, Ba�ka Topola Slovenije

� Feketi�, AD, Sombor Irske

� PD Mileti�, Sombor Irske

� Vojvodina, Ba�. Brestovac Irske

� �upljak, doo, Subotica Ma�arske

� 29. Novembar, doo, Kikinda Italije

� Zobotnica, Ba�ka Topola Ujed. Arap. Emirata

Na�i gra�ani kupci su slede�ih biv�ih dru�tvenih firmi iz oblasti poljoprivrede

Kupac na� gra�anin

� Nikolinci, AD, Alibunar �olak Denuc

� Panvita, AD, Nova Brazda Ognjen �uri� i Dubravko �ignjar

� Nova budu�nost, �arkovac Perica Bari�i�

� PK Panonija, Ba�- Topola Vukoje i Rajko Muhadinovi�

� Pobeda, Ba�ka Toplola Vukoje i Rajko Muhadinovi�

� Partizan, Zmijanac, �abac Risti� Miroslav i Slobodan Todorovi�

� PIK Pe�ter, Sjenica �uro Obradovi�

� Nova Pe��ara, Deliblato Drobnjak Miljko i Polovina Branko

� Agros, doo, Opovo Aleksandar Aksenti�

� Ribarstvo Baranda, Opovo Pali� Du�an

� Pocerina, doo, �abac Zoran Bla�evi�

� Klas, Svetozar Mileti� Komazec Milo�

� Lu�i� Prigravica Mirkovi� Sonja

� Rasadnik, AD, Subotica Zolnaji� Dragan

� Ratarstvo, Skorenovac �piljevi� Dragi�

� Ribokom plus, Uzdin Radojka i Radisav Milovanovi�

� Ribnjak Mlava, �agubica Radojka i Radisav Milovanovi�

� �aranski ribnjak, Beograd Radojka I Radisav Milovanovi�

� RIT, doo, �oka Peri�i� Mirko

� Sanad, Sanad, �oka Jovi� Mile

� Orahovo, AD, Novo Orahovo Jovi�i� Mile

� Kupusina, Novi Kne�evac Jovi�i� Mile

� Semenarstvo, doo, �abac Mojsilovi� Du�an

� Agroseme, doom, Kikinda Mojsilovi� Du�an

� PIK Ju�ni Banat, Bela Crkva Mojsilovi� Du�an

� Silos, AD, Jakovo Bo�i� �or�e

� Sobovica,doo, Kragujevac Radulovi� Predrag

� Stepa Stepanovi�, Vojv. Stepa Vasiljevi� Aco

� Tara�, Tara�, Zrenjanin Lazi� Ljubomir

� Timomed, doo, Knja�evac Vidojevi� Srbisdlav

� Tisa, AD, Mol, Ada Ugrinov Slavojka

� Uljaricacoop, doo, Beograd Pejovi� Tomislav

� Hajdu�ica, AD, Plandi�te �ori� Krsta

� Grani�ar, doo, Konak �ori� Krsta

� Halas Jo�ef, doo, Ada Jakovljevi� Ivan

� Hrastova�a, doo, Po�arevac Petri� Neboj�a i Adamovi� Ljubodrag

� �alma, �alma, Sr. Mitrovica Mihajlovi� Branislav i Blagojevi� Mile

� �aranski ribnjak, Boljevac Stupar Du�an

� 1. oktobar, Sombor Miji� Branko

� 7 juli, Sirig Kalaba Ljupko

� La Farme, AD, Sr. Mitrovica Nerriau Biljana

� Jedinstvo, AD, Vlajkovac Rajin Sokol

� Jedinstvo, AD, �abalj Filipovi� Milisav

� Agro Fruit, Ad, Karlov�i� Panteli� Dragan

� Agroprodukt, AD, Kraljevo �or�evi� Miroslav

� Banatski Despotovac Eri� Milojko

� Ba�ka, ad, Ba�ka Palanka Vu�urovi� Vesna

� Borac, Turlan, Se�anj Veselinovi� Jovan

� Budu�nost, Ba�ka Palanka Radun Slobodan

� Vino kale, Velika Drenova Jovanovi� Miroslav

� Teravita,/Kin�a, Beograd Lu�i� Predrag i Radulovi� Batri�

� Kolut, Sombor Tomovi� Branko i Milka

� Koperativa, Ba�ki Petrovac Stojan�evi� Mihajlo

� Labudovo okno, Bela Crkva Stanojevi� Dragan

� Vinarija Leva�, Rekovac Nikoli� Nata�a i Bori�i� Ivan

� Milan �ivi�, Ra�a Nikoli� Vladan

� Mladost, Bogo�, Zrenjanin Pomoro�ki Branislav

� Polj. kombinat Zlatibor Cveti� Radoje

� Irmovo, Stepanovi�evo Vukovi� Dragoslav

� Kamendin, Temerin Vujovi� Slobodan

� Lokve, Alibunar Kovi� Mladen i �arac Stanko

� Mihailo Pupin, Idvor Stojmenovi� Dragan

� Draginje, Draginje, Koceljeva Jankovi� Cvetin

� Duvan, Ivanovo, Pasn�evo Radanovi� Branko

� Nedi� Agrar, Novi Be�ej Nedi� �eljko

� Ekonomija, Jarkovac, Se�anj �iri� �ivota

� Elan, doo, Be�ej Eremin Darinka i Gojko

� Suvobor, Brezna, G. Milanov. Paunovi� Predrag

� Uljma, doo, Vr�ac Kovi� Mladen i �arac Nenad

� Agrosiget, doo, Horgo� Taka� Lujza

� Mionica, Mionica Jerini� Cveja

� Poljoprivreda, doo, Doline Vajda Bernad

� Beograd-kop, Sakule Ikonov Radovan

� Bo�ko Marinkovi�, �abac �upi� Aleksandar

� Varvarinsko polje, Para�in Paji� Aca i drugi Paji�i

� Vizelj, DOO, Padinska Skela Latinovi� Du�an

� Vojin Popovi� Hold., N. Pazar Bajram Wobker Pepi�

� V.Popovi� Proiz. prerada ribe Bajram Wobker Pepi�

� Vo�no lozni rasadnik �abari �ivkovi� Miroljub

� Gu�evo, doo, Loznica Ili� Milan i Cvijanovi� Milan

� 21 maj, doo, polj. deo, Bgd Pavlovi� Alma

� Agrovet, doo, Melenci Mojsin Vidosav

� Agrobogojevo, Bogojevo Rackov Milorad

� Agrouljma, doo, Uljma Nikoli� Jovica

� AB Korporacija, Plandi�te Luka� Nikola

� �or�e Zli�i�, �ur�evo Jake�evi� Branislav

� Javor, Ku�i�i, Ivanjica Momir Momirovi�

Prema svemu iznetom, vidi se da je 87 dru�tvenih firmi iz oblasti poljoprivrede kupilo 79 kupaca na�ih gra�ana, uglavnom kao pojedinci, mada ima i vi�e slu�ajeva gde su po dva gra�ana kupci jedne firme, po pravilu u istoj visini vrednosti kupljenog kapitala. Pored toga, kao kupci javlja se i vi�e kupaca. Tako su tri gra�ana kupili Vr�a�ke ritove, VIRT Vr�ac tri gra�ana, Ribnjak E�ku, Zrenjanin, tako�e tri, dok je konzorcijum kupac Poljoprivrednog dobra Ka�arevo, Poljoprivredno dobro Magli�, Ba�ki Petrovac kupila su dva gra�ana I jedno pravno lice, PP Sava Kova�evi� iz Vrbasa kupila su tri gra�anina, Seme, Beograd, �etiri, Sloga Ka� tri gra�anina i jedna ameri�ka firma 23,89 odsto, Slogu Banatski Karlovac tri lica, Uljaricu Morava Gorobilje vi�e udru�enih suvlasnika su vlasnici 51,11 odsto, Kupac Centra za poljoprivredu Lajkovac je konzorcijum, Agrarkop, Kraljevo udru�eno je kupilo �est lica, Agroseme Panonija iz Subotice kupila su dva pravna lica, te Rasadnik Mladenovac suvlasni�ki udeo vi�e lica 76,12 odsto.

Ono �to je posebno izuzetno va�no je da je skoro 100 na�ih gra�ana, koji nisu biznismeni kupilo poljoprivredna na�a biv�a dru�tvena preduze�a. Tom kupovinom oni su se prezadu�ili i ostali bez obrtnog kapitala. Zato bi bilo celishodno da dr�ava koja je u bud�etu takozvanih DOS-manlijskih vlasti potro�ila taj novac u teku�em bud�etu, na neki stimulativni na�in ovim vlasnicima vrati deo tog novca! Najefikasniji na�in je da se iz sredstava od izdavanja u koncesiju Aerodroma Beograd usmeri 150 miliona evra u pospe�ivanje razvoja na�e poljoprivredne proizvodnje, tako �to bi dr�ava sa 30 odsto u�e��a stimulisana vlasnike da ula�u u osavremenjenje poljoprivredne mehanizacije, a sa 40 odsto u�e��a u izgradnji sistema navodnjavanja. Mi druge privredne grane nemamo koja mo�e povu�i rast bruto dru�tvenog proizvoda zemlje, ako to ne uradimo u poljoprivredi. Ovo posebno je i ova vlast je nastavila da putem niskih cena optere�uje proizvo�a�e iz oblasti poljoprivrede. Dr�ava je povratila vlasni�tvo u 22 preduze�a poljoprivrede jer je umesto vlasnika poni�tenih privatizacija uvela u vlasni�tvo...

Registar akcija i udela vlasnika u slede�im poljoprivrednim preduze�ima:

� Mitrosrem, AD, Srem. Mitrovica

� Napredak, AD, Alibunar 64,36%

� Novi Kozjak, AD, Alibunar 65,63%

� Omoljica, AD, Pan�evo 72,41%

� Planta�a Centar, V. Drenova 73,19%

� Pore�je, doo, Vu�je 100%

� Ribarsko gazdinstvo, AD, Beograd 71,52%

� Seme Tami�, AD, Pan�evo 72,14%

� Stokoimpex, Ad, Ni� 76,13%

� Mala Bosna, AD, Mala Bosna 71,79%

� Jabuka, AD, Jabuka 61,78%

� Jadran, AD, Nova Gajdobra 72,18%

� Ljutovo, AD, Ljutovo 71,81%

� Agroba�ka, AD, Ba� 72,52%

� Alfa Protein, AD, Vr�ac 70%

� Mladi borac, AD, Sonta 78,78%

� Aleksa �anti�, AD, Aleksa �anti� 70%

� Ba�ka, AD, Sivac 70,62%

� BD Agro, AD, Dobanovci 75,87%

� Vojvodina, AD, Star�evo 72,65%

� Grani�ar, AD, Gakovo 68,24%

� Dolovo, AD, Dolovo 71,25%

Pogledajmo u nastavku ove analize i koja su preduze�a u vlasni�tvu Republike Srbije iz oblasti poljoprivrede ostala neprivatizovana i napomenimo da od tih preduze�a jo� uvek nisu privatizovana 12 dru�tvenih preduze�a, i to:

� Poljoprivredni kombinat Beograd, AD, Padinska Skela

� Aerodrom - poljoprivredna operative

� Vo�no lozni rasadnik, Lazarevac koji je pripojen EPS-u

� Miro� Bilje, Majdanpek

� Polj.dobro Zaje�ar

� Simpo Vlasina

� Simpo Cve�e, Vranjska Banja

� Sto�arsko veterinarski centar, V. Plana

� Sto�arsko veterinarski centar Krnja�a

� Branko Gle�a

� Nau�ni institut Temerin

Iz ove opse�ne analize izvukli smo zaklju�ak da privatizacija biv�i dru�tvenih preduze�a iz oblasti poljoprivrede nije bila tako ubita�na, po nacionalne interese srpskog naroda, kao �to na prvi pogled izgleda, ali, stanje je daleko od dobrog.

Najve�i deo privatizacije poljoprivrednih preduze�a u Srbiji nije obavljen na zakonit na�in. Sporadi�no se u protekloj deceniji i po ukazivalo na sporne slu�ajeve, ali o�ito kod nadle�nih nije bilo sluha za dokaze koji su se predo�avali. Nekolicina ljudi koji se bave ovom obla��u je upozoravala da se privatizacija sprovodi na pogre�an na�in. To je me�utim, ocenjeno kao ,,jeres'' i oni koji su to govorili bili su verbalno proganjani i napadani zbog takvog mi�ljenja. Sad se ipak vidi ko je bio u pravu - poni�tena je svaka tre�a ili �etvrta privatizacija!

U procesu privatizacije �injeno je niz gre�aka. Prema sada�njoj regulativi promet poljoprivrednim zemlji�tem u javnoj svojini nije dozvoljen. Agencija za privatizaciju, prodaju�i kombinate, zapravo je obavljala promet zemlji�ta nad kojim su oni imali pravo kori��enja, iako za to nije bila nadle�na, �to je najve�i propust! Agencija opet tvrdi suprotno, da nikada nije prodavala zemlji�te, ve� isklju�ivo kapital preduze�a, to jest celo preduze�e! Tu se i krije kva�ka, jer se vrednost zemlji�ta nije nalazila u knjigovodstvenim bilansima, nije ulazila ni u procenu vrednosti firme niti u po�etnu cenu na licitacijama...Cena se ipak zidala i kroz zemlji�te koje se dobijalo na kori��enje! Da su u privatizaciji u�estvovali oni koji su ih gradili bili bi i delom vlasnici tih fabrika, �e�erana, uljara, prehrambene industrije i ostalog, oni bi uticali na cene sirovina i samim tim finalnih proizvoda. Ovako ni na �ta ne uti�u... Sad se izmi�lja ,,rupa na saksiji'' pa se formiraju klasteri. Ranije su to bile reprodukcione celine. Dakle, sve smo uni�tili, pa sad poku�avamo da gradimo, samo pod drugim imenom!

Sa dokazom o kupovini firme novi vlasnici su se, uglavnom bez problema, u katastru upisivali i kao vlasnici zemlji�ta! To je te�ko sad ispraviti, pa je u toku i preprodaja zemlji�ta i �itavih agrobiznisa sa strancima, a potom �e se tragovi kapitala od tih prodaja zagubiti na nekom od "rajskih ostrva"!

Kona�no, treba re�i i to, tokom privatizacije srpske agroprivrede, bez posla je ostalo vi�e od 100.000 radnika. Niko jo� nije odgovorio na pitanje ko i kako treba da snosi odgovornost za �etvrtinu ukupno privatizovanih poljoprivrednih preduze�a u Srbiji za koje su ugovori o privatizaciji poni�teni, a njihova imovina oplja�kana, bez ikakvih posledica po nesavesne kupce i sve u lancu dr�avnih institucija koji su bili du�ni da kontroli�u da li novi vlasnici ispunjavaju ugovorne obaveze. U privatizaciji preduze�a o�te�eni su radnici i penzioneri koji su decenijama odvajali deo ostvarene dobiti i umesto raspodele na plate izdvajali za kupovinu zemlji�ta, mehanizacije, izgradnju objekata...

Glosa

Tajkuni i sumnjivi biznismeni su u poslednjoj deceniji uz mahinacije i "name�tanje" tendera dobili oko 300.000 hektara zadru�ne i dr�avne zemlje samo u Vojvodini! Svi oni, posede su platili manje od 500 evra po hektaru. Odnosno, toliko je pla�ano samo kombinatima! Sve �to je prodavano, procenjivano je ukupno, od oka. Bez posebnog izdvajanja obradive zemlje!

Glosa

Samo manji deo tih poni�tenih privatizacija je ponovo izlo�en uspe�noj prodaji, dok je znatno ve�i broj tih preduze�a kod kojih je privatizacija poni�tena upao u ste�aj.