Руска азбука

С Википедије, слободне енциклопедије

Руски алфабет (рус. Русский алфавит) је алфабет руског језика. Укупно има 33 слова и креирана је 1918. године (слово Ё је у употреби тек од 1942. године). Раније су људи сматрали да у руској азбуци има 32 слова, пошто се сматрало да је Ё варијанта слова Е.

Руска азбука
рус. Русский алфавит
Руска азбука (аудио)
ТипАлфабет
ЈезициРуски језик
Породица
ћирилица
  • руска азбука
    рус. русский алфавит
Сестрински систем
Словенски језици

Туркијски и монголски језици

Азбука[уреди | уреди извор]

1 2 3 4 5 6 7
А а Б б В в Г г Д д Е е Ё ё
01-Russian alphabet-А а.svg 02-Russian alphabet-Б б.svg 03-Russian alphabet-В в.svg 04-Russian alphabet-Г г.svg 05-Russian alphabet-Д д.svg 06-Russian alphabet-Е е.svg 07-Russian alphabet-Ё ё.svg
(а) (бэ) (вэ) (гэ) (дэ) (е) (ё)

8 9 10 11 12 13 14
Ж ж З з И и Й й К к Л л М м
08-Russian alphabet-Ж ж.svg 09-Russian alphabet-З з.svg 10-Russian alphabet-И и.svg 11-Russian alphabet-Й й.svg 12-Russian alphabet-К к.svg 13-Russian alphabet-Л л.svg 14-Russian alphabet-М м.svg
(же) (зэ) (и) (и краткое) (ка) (эль) (эм)

15 16 17 18 19 20 21
Н н О о П п Р р С с Т т У у
15-Russian alphabet-Н н.svg 16-Russian alphabet-О о.svg 17-Russian alphabet-П п.svg 18-Russian alphabet-Р р.svg 19-Russian alphabet-С с.svg 20-Russian alphabet-Т т.svg 21-Russian alphabet-У у.svg
(эн) (о) (пэ) (эр) (эс) (тэ) (у)

22 23 24 25 26 27 28
Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ъ ъ
22-Russian alphabet-Ф ф.svg 23-Russian alphabet-Х х.svg 24-Russian alphabet-Ц ц.svg 25-Russian alphabet-Ч ч.svg 26-Russian alphabet-Ш ш.svg 27-Russian alphabet-Щ щ.svg 28-Russian alphabet-ъ.svg
(эф) (ха) (це) (че) (ша) (ща) (твёрдый знак)

29 30 31 32 33
Ы ы Ь ь Э э Ю ю Я я
29-Russian alphabet-ы.svg 30-Russian alphabet-ь.svg 31-Russian alphabet-Э э.svg 32-Russian alphabet-Ю ю.svg 33-Russian alphabet-Я я.svg
(ы) (мягкий знак) (э) (ю) (я)

Слова која више нису у употреби[уреди | уреди извор]

  • Кси (Ѯ)  - избацио га је Петар I и заменио га комбинацијом КС; касније враћено, али коначно избачено 1735. У цивилном писму изгледало је као ижица са репом.
  • Пси (Ѱ)  - избацио га је Петар I заменио га комбинацијом ПС, никада није враћено.
  • Омега (Ѡ) и От (Ѿ) - избацио их је Петар I и заменио их комбинацијама О и ОТ, никада нису враћена.
  • Фита (Ѳ)  - избацио га је Петар I 1707. - 1708., али га је вратио 1710, враћајући црквенословенска правила за употребу овог слова. Избачено је 1918. године.
  • Ижица (Ѵ)  - избацио га је Петар I и заменио га је са И, касније је враћено, али је поново избачено 1735. године, и поново враћено 1758. године. Употребљавало се све мање и од 1870-их се обично сматрало укинутим и више није било укључено у руску азбуку, иако је остало све до 1917-1918.
  • I  - Петар I је избацио слово I, али га је касније вратио, мењајући правила за употребу овог слова у поређењу са црквенословенским (касније су враћена црквенословенска правила, са изузетком етимолошке употребе ових слова у позајмљеницма). Правила у вези са бројем тачака изнад такође сам променио: Петар их је избацио. Слово је у потпуности избачено 1917. године.
  • Дз (Ѕ) - Петар I је избацио слово Ѕ, али га је затим вратио. Ѕ је у потпуности избачено 1918. године.
  • Јотирано А (Ꙗ) и мали јус ( Ѧ )  - Петар И их је заменио са словом Я. Слова су и даље била у употреби али су избачена 1917. године.
  • Јат (Ѣ)  - избачено реформом 1917. године.

[1][2][3][4][5][6]

Руска тастатура - ЈЦУКЕН[уреди | уреди извор]

KB Russian.svg

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „НАРОДНЫЙ КОМИССАРИАТ ПРОСВЕЩЕНИЯ РСФСР”. 
  2. ^ Проф. Д. Н. Ушаков. Орфографический словарь. 1934 г.
  3. ^ Толковый словарь русского языка: В 4 т. / Под ред. Д. Н. Ушакова. Т. 1. М., 1935, стб. LXXV—LXXVI
  4. ^ С. Е. Бархударов, Е. И. Досычева. Грамматика русского языка. Часть первая. Фонетика и морфология. М., Гос. Учебно-педагог. изд-во, 1940
  5. ^ О. Н. Ляшевская, С. А. Шаров. Новый частотный словарь русской лексики
  6. ^ Использовались в метрических книгах вплоть до начала XX века