Rupreht od Nemačke

Rupreht III
Crtež Ruprehta u Nirnberškom dnevniku
Lični podaci
Puno ime	Rupreht III Vetelsbah
Datum rođenja	(1352-05-05)5. maj 1352.
Mesto rođenja	Amberg, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti	18. maj 1410.(1410-05-18) (58 god.)
Mesto smrti	Openhajm, Sveto rimsko carstvo
Grob	Crkva Svetog Duha, Hajdelberg
Porodica
Supružnik	Elizabeta Hoenocelern
Potomstvo	Ludvig III Palatinatski, Johan od Nojburga, Stefan, vojvoda od Zimern-Cvajbrikena, Oton I, palatin Mosbaha, Margareta od Palatinata, Elisabeth van de Palts, Ruprecht Pepijn van de Palts, Agnes van de Palts
Roditelji	Rupreht II Palatinatski Beatrisa Sicilijanska
Dinastija	Vitelsbah
Kralj Rimljana
Period	21. avgust 1400. - 18. maj 1410.
Prethodnik	Vaclav IV
Naslednik	Jošt Moravski, Žigmund Luksemburški

Rupreht Palatinatski, poznat i kao Rupert III, Rupreht III ili samo Rupert (5. maj 1352, Amberg - 18. maj 1410, Openhajm), bio je kralj Rimljana (21. avgust 1400 - 18. maj 1410) i grof Palatinata (6. januar 1398 - 18. maj 1410). Otac mu je bio Rupreht II Palatinatski, a majka Beatrisa Sicilijanska, kćerka kralja Pedra II Sicilijanskog. Rupreht je stekao nadimak Klemens. Bio je hrabar i velikodušan, ali resursi u Svetom rimskom carstvu su za vreme njegove vladavine bili nikakvi.

Dolazak na presto

Kao mladić pomagao je ocu upravlljanjem Palatinata i sa njim je osvojio oblasti oko Rajne,a 6. januar 1398. postao je vladar Palatinata. Bio je jedan od četiri plemića koji su se 20. avgusta 1400. godine sastali u Oberlanštajnu i proglasili da je kralj Vaclav IV svrgnut. Rupreht je potom 21. avgusta uz pomoć nadbiskupa proglašen kraljem Rimljana i krunisan je 6. januara 1401. godine u Kelnu, ali njegov prethodnik Vaclav ga nije priznavao za vladara i 1402. godine u Bohemiji je protiv njega izbila pobuna i bio je utamničen u Beču i oslobođen tek u jesen 1403. godine.

Pohod na Italiju

Videvši šta se desilo njegovom prethodniku zbog lenjosti, Rupreht je bio aktivan, pa su mu se posle krunisanja zakleli na vernost plemići Svetog rimskog carstva i on je potom krenuo u Italiju gde je nameravao da se kruniše krunom cara Svetog rimskog carstva i da pokori Milansko vojvodstvo. On je već u jesen prešao Alpe gde je izgubio većinu vojske i morao je da se povuče natrag.

Finansijska kriza

Novčić sa Ruprehtovim likom

Već 1402. godine Rupreht nije imao novca da bi ponovo napao Italiju. Tako je kreljev autoritet bio uništen, ali finansijsku krizu je još iste godine, u julu, zalečio Ruprehtov sin Ludvig III Palatinatski, tako što je oženio Blanš od Engleske i taj brak mu doneo 100.000 guldena, a i kraljev autoritet obnovio je papa Bonifacije IX 1. oktobra 1403. godine, tako što ga je priznao kraljem Rimljana, ali to nije značilo mnogo pošto je u isto vreme postojao jednako moćni antipapa. Za vreme njegove vladavine se ipak razvijao Univerzitet u Hajdelbergu. Štitio je Jevreje da bi od njih pozajmljivao novac i 1407. godine formirao je Jevrejsku kancelariju. Pošto je ekonomija carstva bila nikakva Rupreht je udavao kćerke da bi izvukao neku finansijsku korist od toga. Najviše finansijskih koristi je ipak imao od brakova njegovih sinova, tako je na primer izvukao koristi od braka njegovog sina Johana od Nojburga 15. avgusta 1407. godine sa Katarinom Pomeranskom.

Pobune plemića

Ruprehta su za celo vreme vladavine pratile pobune lokalnih gospodara od kojih je najveća bila pobuna u Švabiji i pobuna Amajstera u Strazburu, posle čega grad postaje de facto slobodan. Te pobune su od 1405. godine podržavali nadbiskupi Majnca, Baden Badena i Vertemberga. Godine 1406. da bi ih smirio je napravio izvesne ustupke plemstvu. Godine 1407. Pokušao je da se učvrsti na prestolu uz pomoć novih zakona, ali nije uspeo zbog pobune kraljeve vlade u Majncu, ali ona je smirena već do 14. novembra iste godine.

Sabor u Pizi i smrt

Pokušao je da prekine Zapadnu šizmu saborom u Pizi, koji je sazvao 23. marta 1409. godine i na tom saboru su se samo našli otpadnici katoličke crkve, tim saborom je formirano i antipapstvo u Pizi. Ovo je nateralo papstvo da svrgne Ruprehta i za kralja je ponovo proglašen Vaclav, iako nije bio priznat od plemića. Rupreht je odlučio da napadne Italiju ponovo u junu 1410. godine, ali je posle kraće bolesti umro 18. maja 1410 u Openhajmu, samo nekoliko nedelja pre napada, a pokopan je u crkvi Svetog Duha u Hajdelbergu.

Brak i deca

Dana 27. juna 1374. godine oženio se Elizabetom Hoenocelern, kćerkom Fridriha IV Hoenocelerna sa kojom je imao devetoro dece, od kojih su šestoro bili sinovi, a imao je samo tri kćerke.

Brak i deca

Dana 27. juna 1374. godine oženio se Elizabetom Hoenocelern, kćerkom Fridriha IV Hoenocelerna sa kojom je imao devetoro dece, od kojih su šestoro bili sinovi, a imao je samo tri kćerke.

• Rupreht Pipan (20. februar 1375 — 25. januar 1397), prestolonaslednik Palatinata
• Margarita (1376 — 26. avgusta 1434)
• Fridrih (1377—1401)
• Ludvig III (23. januar 1378 — 30. decembar 1436), grof Palatinata (1410—1436.
• Agnes (1379—1401)
• Elizabeta (1381—1409)
• Johan (1383 — 14. marta 1443), grof Nojburga
• Stefan (23. jun 1385 — 14. februar 1459), grof od Zimern-Cvanbokena
• Oton I (24. avgusta 1390 — 5. jul 1461), grof Mosbaha

Porodično stablo

16. Ludvig II, vojvoda Bavarske

8. Rudolf I, vojvoda Bavarske

17. Matilda of Habsburg

4. Adolf, Count Palatine of the Rhine

18. Adolf of Germany

9. Mechtild of Nassau

19. Imagina of Isenburg-Limburg

2. Rupreht II Palatinatski

20. Ludvig V od Etingena

10. Ludvig VI od Etingena

21. Marie of Hohenzollern-Nürnberg

5. Irmengard of Oettingen

22. Eberhard I, Count of Württemberg

11. Agnes of Württemberg

23. Irmgard of Baden

1. Rupreht Palatinatski

24. Pere III od Aragona

12. Fridrih III Sicilijanski

25. Konstanca od Sicilije, kraljica Aragona

6. Petar II Sicilijanski

26. Karlo II Napuljski

13. Eleonora Anžujska

27. Marija Ugarska

3. Beatrisa Sicilijanska

28. Majnhard, vojvoda Koruške

14. Otto III of Carinthia and Tyrol

29. Elizabeta od Bavarske

7. Elizabeta od Koruške

30. Henry V, Duke of Legnica

15. Euphemia of Silesia-Liegnitz

31. Elizabeta od Kališa

Spoljašnje veze

• Deutsche Biographie "Ruprecht (III.) von der Pfalz"
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Rupert (king)”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.