Karlo IV, car Svetog rimskog carstva

Karlo IV Luksemburški
XI češki kralj - Karlo IV na freski iz Kelna
Lični podaci
Datum rođenja	(1316-05-16)16. maj 1316.
Mesto rođenja	Prag, Češka Kraljevina, danas Češka Republika
Datum smrti	29. novembar 1378.(1378-11-29) (62 god.)
Mesto smrti	Prag, Češka Kraljevina, danas Češka Republika
Porodica
Supružnik	Blanche of Valois, Ana od Bavarske, Ana Svidnicka, Elizabeta Pomeranijska
Potomstvo	Katarina od Češke, Elizabeta od Češke, Vaclav IV, Ana od Češke, Žigmund Luksemburški, John of Görlitz, Margareta od Češke, burggrofica Nirnberga, Margareta od Češke, kraljica Ugarske
Roditelji	Jovan Slepi Elizabeta od Češke
Dinastija	Luksemburzi
car Svetog rimskog carstva
Prethodnik	Ludvig IV, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Žigmund Luksemburški

Karlo IV, car Svetog rimskog carstva ili Karlo IV Luksemburški (češ. Karel IV. Lucemburský, 1316 — 1378) je bio:

• kralj Češke (1346—1378 - kao Karlo I, bio XI kralj Češke)
• kralj (1347—1355) i car Svetog rimskog carstva (1355—1378)
• kralj Lombardije (1355),
• kralj Italije (1355),
• kralj Burgundije (1365) i
• grof Luksemburga (1346 – 1353).

Pripada dinastiji Luksemburg. Rođen je kao Vaclav, a kasnije je odabrao ime Karlo. On je bio je član dinastije Luksemburga sa očeve strane i češke dinastije Pšemislovića sa majčine strane. On je naglašavao majčinu lozu zbog svog afiniteta prema češkoj strani svog nasleđa, a takođe i zbog toga što su njegovi direktni preci u liniji Pšemislovića uključivali dva sveca.

Mladost

Sin je kralja Češke i grofa Luksemburga Jovana Luksemburškog i Eliške Pšemislovne, poslednje češke vladarke iz jedine češke autohtone vladarske porodice Pšemislovića. Rodio se u Pragu, a obrazovao u Parizu, gde ga je otac poslao (kod svoje sestre Marije Luksemburške) nakon što ga je posle nesuglasica koje je imao sa njegovom majkom odvojio od nje. 1323. godine je miropomazan i tada je izabrao ime Karlo - po svome teči Karlu IV Lepom - kralju Francuske). Istom prilikom se i oženio Blankom od Valoa (Blanche of Valois),(ne rođenom) sestrom Karla IV Lepog.

U Parizu je stekao široko obrazovanje. Budući car je znao nemački, francuski, latinski i italijanski, dok je češki ponovo naučio tek po svom povratku 1333. godine. Njegov učitelj bio je Pjer d Rosjer (Pierre de Rosieres) (kasnije papa Kliment VI). Tokom 1330–1331. je boravio u Luksemburku a između 1331–1333. bio je zastupnik svoga oca u severnoj Italiji.

Kralj

U jesen 1333. se po želji plemstva vratio u Češku i počeo je da upravlja očevim kraljevstvom za vreme njegove odsutnosti. Tokom 1334. postaje markgrof Moravske.

Još tokom života Ludviga IV Bavarskog, uz pomoć pape Klimenta VI biran je za kralja Svetog rimskog carstva (11. jula 1346) da bi bio krunisan u Bonu 26. novembra 1346. Cena za to je bila poricanje pape u Avinjonu. Prethodno je papa prašku biskupio povisio na arhibiskupiju, a počela je i izgradnja katedrale svetog Vita (21. novembra 1344). Nakon smrti svog oca, 26. avgusta 1346, Karlo je nasledio titulu kralja Češke i grofa Luksemburga. Krunisan je 2. septembra 1347. zajedno sa svojom ženom Blankom. Za tu priliku dao je da se izradi Kruna svetog Vaclava i uopšte se u svojoj vladavini trudio da nastavi slavnu tradiciju češkog kraljevskog roda Pšemislovaca, čije je po majci bio potomak. Posle decenije neslaganja uspeo je da smiri rivalitet izeđu kralja i plemstva u Češkoj.

Car

Kada je 11. oktobra 1347. naglo umro Ludvig IV Bavarski, dinastija Vitelsbah čini sve da na presto Sv. Rimskog carstva dovede bilo koga drugog kralja, samo ne Luksemburge. Sa Vitelbahovima se pomirio ženeći se ćerkom falačkog kneza i dajući im obećanje o Brandenburgu. Krunisan je 1355. kao car Svetog rimskog carstva. Od 1349. do smrti 1378. više niko nije polagao pravo na njegovu poziciju cara i kralja.

Tokom svoje vladavine napušta ideal Svetog rimskog carstva kao univerzalne monarhije. Grofoviju Luksemburg predaje 1353. svom bratu Vaclavu (Luksemburškom).

Navodno je održavao dobre odnose sa srpskim carom Dušanom, čiji je savremenik bio.

Osvajanja

Karlo je putem braka pripojio Češkoj zadnje šlesko vojvodsvo Svidnice i Javora, kupio je Donju Lužicu 1367. godine a vojnom silom i kupovinom, zadobio je Brademburg 1373. godine.

Unutrašnja politika

U samoj Češkoj, Karlo IV je posticao razvoj poljoprivrede dopremanjem novih sorti voća iz Lorene i Burgundije, gradio nove ribnjake i nadgledao razvoj šuma. Lično je vodio pohode protiv pljačkaških grupa u kraljevstvu, nadgledao razvoj trgovine i posticao razvoj gradova. Tokom cele vladavine posvećivao je pažnju uspostavljanju reda i mira, napretku ekonomije kraljevstva kao i uspostavljanju jednog sređenijeg i nepristrasnijeg sudstva. Pokušao je da donese zakonik "Maiestas Carollina" sa ciljem da ojača kraljevsku vlast, reformiše krivično pravo, okonča privatne ratove kao i zloupotrebe na lokalnim sudovima ali je plemstvo odbilo taj zakonik na skupštini staleža 1355. godine. Karlo je kasnije administrativnim merama uveo u praksu neke od reformi iz tog zakonika.

Osniva univerzitet i potiče humaniste

Kip Karla IV blizu Karlovog mosta u Pragu

Najviše je obraćao pažnju ekonomskom i intelektualnom razvoju zemalja Češke krune.

Osnovao je 1348. Karlov univerzitet u Pragu. Bio je to prvi univerzitet u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Univerzitet je bio prvi univerzitet u carstvu, a osnovan je po uzoru na pariski. Posle toga u roku od dve decenije osnivaju se i univerziteti u Krakovu, Pečuhu i Beču.

Dvorac Karlštejn.

Ohrabrivao je rane humaniste. Poznato je da se dopisivao sa Petrarkom, koji je posećivao i Karlov dvor u Pragu. Petrarka se sa svoje strane nadao da će ubediti Karla da premesti svoj dvor u Rim. Bilo je to vreme, kada su pape premestile svoje sedište u Avinjon.

Bio je ponosan na Prag, a u to doba cvetali su umetnost i arhitektura Praga, najviše zahvaljujući carevoj riznici. Od poznatih znamenitost završio je:

• Karlov most
• Hradčane
• katedrala svetog Vita
• Dvorac Karlštejn.

Govorio je pet jezika: latinski, češki, nemački, francuski i italijanski.

Zlatna bula iz 1356.

Zlatna bula i razdoblje mira u carstvu

Izdao je 1356. Zlatnu bulu, koja je propisivala proceduru izbora kralja. Pošto su manje važni kneževi izostavljeni iz procesa izbora kralja, smanjuje se i njihova vernost carstvu. Velika zasluga Karla IV je razdoblje mira, kojim obezbeđuje napredak, dok u Evropi traje dugi Stogodišnji rat. Za razliku od prethodnih careva, samo dva puta je odlazio u Italiju. Jednom da se kruniše i jednom da pomogne papi protiv milanske porodice Viskonti.

Njegovo francusko obrazovanje ostavilo je duboki trag na Karlu IV. Njegov otac Jovan Luksemburški, kralj Češke, bio je poznat kao frankofil i kao mecena pesnika Gijoma de Mašoa. Jovan Luksemburški je poginuo u bici kod Kresija 1346, boreći se na francuskoj strani. Sestra Karla IV, Jitka Luksemburška udala se za francuskog kralja Jovana II Dobrog. Na taj način Karlo IV Luksemburški je bio ujak francuskog kralja Karla V Mudrog.

Autobiografija Karla IV

Životopis rimskog cara Karla IV koji je on sâm napisao (lat. Karoli IV Imperatoris Romanorum vita ab eo ipso conscripta) je životna istorija Karla IV koja pokriva njegov život od rođenja do izbora za nemačkog kralja 1346. Karlo IV je opisao svoje detinjstvo koje je uglavnom proveo na dvoru francuskih kraljeva, svoje mladalačke godine, ženidbu i prve korake na međunarodnoj političkoj sceni tokom prve polovine četrnaestog veka. Delo počinje Karlovom porukom: „Naslednicima koji sede na mom dvogubom prostolu, spoznaj[te] dvostruki život sveta i odaberi[te] onaj bolji“.

Porodično stablo

16. Henrik V, grof od Luksemburga

8. Henrik VI, grof od Luksemburga

17. Margareta od Bara

4. Hajnrih VII, car Svetog rimskog carstva

18. Baldwin of Avesnes

9. Beatrice d'Avesnes

19. Félicité de Coucy

2. Jovan Slepi

20. Henri III, vojvoda Brabanta

10. Jovan I, vojvoda Brabanta

21. Adelaida od Burgundije

5. Margareta od Brabanta

22. Gi od Dampjera

11. Margareta od Flandrije

23. Matilda of Béthune

1. Karlo IV, car Svetog rimskog carstva

24. Vaclav I Pšemisl

12. Otakar II Pšemisl

25. Kunigunda od Hoenštaufena

6. Vaclav II Pšemisl

26. Rostislav Mihailović

13. Kunigunda od Slavonije

27. Ana Ugarska

3. Elizabeta od Češke

28. Albert IV, grof Habzburga

14. Rudolf I Habzburški

29. Heilwig of Kiburg

7. Judita od Habzburga

30. Burchard III of Hohenberg

15. Gertrude of Hohenburg

31. Mechtild of Tübingen

Literatura

• Boehm, Barbara Drake; Fajt, Jiri, ur. (2005). Prague: The Crown of Bohemia, 1347-1437. Yale University Press. 
• Dvornik, Francis (1962). The Slavs in European History and Civilization. Rutgers University Press. 
• Jaschke, Karl-Ulrich (1997). „From Famous Empresses to Unspectacular Queens”. Ur.: Duggan, Anne J. Queens and Queenship in Medieval Europe. The Boydell Press. 
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Charles IV. (Roman Emperor)”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 5 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 898. 
• Boehm, Barbara Drake (2005). Prague : the Crown of Bohemia, 1347-1437. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 1588391612. 
• Rosario, Iva (2000). Art and Propaganda: Charles IV of Bohemia, 1346-1378 (na jeziku: engleski). Boydell Press. ISBN 978-0-85115-787-0. 
• Fajt, Jiří; Hörsch, Markus (2016). Kaiser Karl IV., 1316-2016: erste Bayerisch-Tschechische Landesausstellung : Ausstellungskatalog (na jeziku: nemački). Národní galerie v Praze. ISBN 978-80-7035-613-5. 
• Nagy, Balázs (2. 10. 2001). Autobiography of Emperor Charles IV and his Legend of St Wenceslas (na jeziku: engleski). Central European University Press. str. 177. ISBN 978-963-386-556-9. Pristupljeno 27. 6. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Seibt, Ferdinand (1978). Karl IV. [i.e. der Vierte]: ein Kaiser in Europa, 1346-1378 (na jeziku: nemački). Süddeutscher Verlag. ISBN 978-3-7991-6015-5. Pristupljeno 18. 6. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Moraw, Peter (1979). Kaiser Karl IV. im deutschen Spätmittelalter (na jeziku: nemački). Oldenbourg. 
• Vlček, Emanuel; Royt, Jan (1. 9. 2016). Physical and personality traits of Charles IV, Holy Roman Emperor and King of Bohemia: A medical-anthropological investigation (na jeziku: engleski). Charles University in Prague, Karolinum Press. ISBN 978-80-246-3377-0. Pristupljeno 18. 6. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Brady, Thomas A. Jr. (13. 7. 2009). German Histories in the Age of Reformations, 1400-1650 (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88909-4. Pristupljeno 18. 6. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Karl IV. Kaiser von Gottes Gnaden : Kunst und Repräsentation des Hauses Luxemburg 1310-1437 ; [zur Ausstellung "Karl IV. - Kaiser von Gottes Gnaden. Kunst und Repräsentation unter den Luxemburgern 1347-1437" ... 16. Februar - 21. Mai 2006, Bildergalerie der Prager Burg ; The Metropolitan Museum of Art, New York, 19. September 2005-3. Januar 2006. München: Dt. Kunstverl. 2006. ISBN 978-3-422-06598-7. 
• Monnet, Pierre (2021). Karl IV. Der europäische Kaiser. Darmstadt. ISBN 978-3-8062-4271-3. 

Spoljašnje veze

• Entry in the Residenzen-Kommission
• Regesta Imperii Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2013)
• Publications on Charles IV. in the OPAC of the Regesta Imperii
• 'Constitutiones et acta publica imperatorum et regum 1357–1378' – digital pre-publication of documents by Charles IV by the MGH
• Aleksandra Filipek-Misiak, Karol IV Luksemburski jako ideał władcy w Catalogus abbatum Saganensium Ludolfa z Żagania, In: Historie – Otázky – Problémy, 7 (2015), z. 1, p. 76-89
• Lewis E 64 Golden Bull of Charles IV at OPenn