DR 21

Од Википедија — слободната енциклопедија
DR 21
маглина
Инфрацррвен поглед на молекуларниот облак DR 21
Податоци од набљудување: епоха J2000
ПоттипОддавна маглина
Ректасцензија20ч 39м &1000000000000001600000001,6с
Деклинација+42° 19′ &1000000000000003800000038″
Оддалеченост6.000 сг   (1.800 пс)
СоѕвездиеЛебед
ОзнакиGRS G081.70 +00.50, GAL 081.681+00.54, W 75, 18P 78, 36P 19, RAFGL 2624
Поврзано: Списоци на маглини

DR 21 — голем молекуларен облак[1] во соѕвездието Лебед, забележан во 1966 година како непрекинат извор на радиобранови од страна наДаунс и Рајнхарт.[2] DR 21 е на растојание од околу 6.000 светлосни години од Земјата и се протега на 80 светлосни години.[3] Областа има висока стапка на ѕвездообразност и се поврзува со свездородната област Лебед X. Има проценета маса од 1,000,000 M.[4]

Забележани се бројни молекули во областа преку нивното радиоодддавање, како што се формалдехид, амонијак, вода и јаглерод моноксид.[5]

Во оваа област, се набљудувани едни од најмасивните ѕвезди во Млечниот Пат. DR 21 содржи сложжени шаблони на прашина и гас, кои светат во инфрацрвеното шподрачје поради присуството на огански соединенија познати како полициклични ароматични јаглеводороди. Цик-цак шаблоните во DR 21 се резултат на заемнодејството на меѓуѕвездениот ветер, зрачниот притисок, магнетните полиња и гравитацијата.[6]

Со проценето население од 2.900 ѕвездиво моекуларниот облак, населенсот слична со онаа на јатото во маглината Орион, кои се распределени во групи заедно со молекуларните облаци.[7] Масивните ѕвезди најверојатно ќе го расејат облакот; но сепак, ова сè уште не се случило поради младоста на ѕвездите. Изучувањето на овие ѕвезди од страна на вселенскиот телескоп Спицер покажува знаци за постоење на протопланетарни дискови.[8]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Nadeau, Daniel; Beland, Stephane (January 1988). „Observations of the line profiles of H2 in the DR 21 molecular cloud“. The Astronomical Journal. 95: 136–140. Bibcode:1988AJ.....95..136N. doi:10.1086/114621.
  2. Downes, D.; Rinehart, R. (June 1966). „Microwave Observations of the Cygnus X Region“. The Astrophysical Journal. 144: 937. Bibcode:1966ApJ...144..937D. doi:10.1086/148691.
  3. Rees, Martin J., уред. (October 2012). Universe: The Definitive Visual Guide. New York: Dorling Kindersley. стр. 246. ISBN 978-0-7566-9841-6.
  4. Wilson, T. L.; Mauersberger, R. (November 1990). „The Internal Structure of Molecular Clouds. I. C18O, C34S and NH3 Maps of the DR 21/W 75 S Region“. Astronomy and Astrophysics. 239 (1–2): 305–318. Bibcode:1990A&A...239..305W.
  5. Langston, Glen (2001). „DR21: Star Forming Region in Constellation Cygnus“. National Radio Astronomy Observatory. Посетено на 24 December 2015.
  6. Lai, Shih-Ping; Girart, José M.; Crutcher, Richard M. (November 2003). „Interferometric Mapping of Magnetic Fields in Star-forming Regions. III. Dust and CO Polarization in DR 21(OH)“. The Astrophysical Journal. 598 (1): 392–399. arXiv:astro-ph/0308051. Bibcode:2003ApJ...598..392L. doi:10.1086/378769.
  7. Kuhn, Michael A.; Getman, Konstantin V.; Feigelson, Eric D. (March 2015). „The Spatial Structure of Young Stellar Clusters. II. Total Young Stellar Populations“. The Astrophysical Journal. 802 (1). 60. arXiv:1501.05300. Bibcode:2015ApJ...802...60K. doi:10.1088/0004-637X/802/1/60.
  8. Povich, Matthew S.; Kuhn, Michael A.; Getman, Konstantin V.; Busk, Heather A.; Feigelson, Eric D.; и др. (December 2013). „The MYStIX Infrared-Excess Source Catalog“. The Astrophysical Journal Supplement. 209 (2). 31. arXiv:1309.4497. Bibcode:2013ApJS..209...31P. doi:10.1088/0067-0049/209/2/31.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]