Vasilij III Ivanovič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vasilij III Ivanovič
Vasiliy3 titularnik.jpg
Datum rođenja(1479-03-25)25. mart 1479.
Mesto rođenjaMoskva
Datum smrti3. decembar 1533.(1533-12-03) (54 god.)
Mesto smrtiMoskva
DinastijaRjurikoviči
OtacIvan III Vasiljevič
MajkaSofija Paleolog
SupružnikSolomonia Saburova, Jelena Glinska
PotomstvoIvan IV Grozni, Yuri of Uglich
PrethodnikIvan III Vasiljevič
NaslednikIvan IV Grozni

Vasilij III Ivanovič (25. mart 14793. decembar 1533) je bio veliki moskovski knez od 1505. godine.

Bio je drugi od pet sinova Ivana III i Sofije Paleolog. Tokom svoje rane mladosti on se nalazi u središtu dvorskih spletki za vlast koje ga nastoje postaviti za budućeg velikog kneza umesto Ivanovog unuka Dmitrija.

Nakon smrti njegovog oca Ivana III 27. oktobra 1505. godine Vasilij III postaje delimično osporeni veliki knez Moskve. Tek smrću svoga nećaka Dimitrija 1509. njegova je vlast potvrđena. Bez obzira na te prvobitne probleme odmah po preuzimanju vlasti Vasilij nastavlja širenje velike ruske kneževine. Godine 1510. osvaja oblast Pskov, čiji istoimeni glavni grad postaje drugi po veličini grad velike kneževine.[1]

Godine 1514. zauzima Smolensk. Kao odgovor na tu pobedu započinje mobilizacija Poljsko-litvanskih snaga koje 8. septembra 1514. u bici kod Orše pobećuju i masakriraju Moskovsku vojsku od 40.000 vojnika. Efekat toga poraza je zaustavljanje daljeg širenja države Vasilija III, koji će ubrzo potpisati mir sa opasnim protivnikom. Tadašnju vojnu slabost države iskorišćava Krimski kanat čija vojska dolazi 1519. godine sve do Moskve gde joj je veliki knez bio prinuđen da plati otkupninu da se vrati kući.

Potreba vraćanja barem slike negdašnjeg sjaja rezultuje osvajanjem oblasti Rjazan 1521. godine, i Severnog Novgoroda godinu dana kasnije. Do kraja njegove vladavine desetak godina mira pomaže državnom oporavku tako da je ona u mogućnosti 1531. godine nametnuti Tatarskom kanatu svoga čoveka na vlast.

Pošto nije imao naslednika sa prvom ženom Solomonom, Vasilij se rastavlja 1525. godine, a nedugo zatim ponovo ženi Elenom Glinski 1526. U drugom braku mu se napokon 1530. godine rađa duboko priželjkivani sin Ivan Grozni. Godine 1533. rađa mu se i drugi sin po imenu Juraj.

Vasilij je umro 3. decembra 1533. godine od trovanje krvi. Neposredno pre smrti odredio je za naslednika svoga sina Ivana a svoju suprugu Elenu za njegovog regenta.

Vladavina Vasilija je zapamćena kao era građevinskog buma u ​​Rusiji, koja je započela još za vreme vladavine njegovog oca Ivana. U Moskvi su u njegovo vreme izgrađeni Kremlj, hram svetih Arhanđela i Vaznesenjska Crkva. Napravljeni su utvrđeni gradovi u Tuli, Nižnji Novgorod, Kolomna, i drugi gradovi. Uspostavljena su nova naselja, utvrđenja, tvrđave.[2]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Dmitrij Donski
 
 
 
 
 
 
 
8. Vasilij I Dmitrijevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Eudoxia Dmitriyevna of Suzdal
 
 
 
 
 
 
 
4. Vasilij II Slepi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Vitold
 
 
 
 
 
 
 
9. Sofija od Litvanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ana, velika kneginja Litvanije
 
 
 
 
 
 
 
2. Ivan III Vasiljevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Vladimir Andrejevich, Prince of Serpukhov and Borovsk
 
 
 
 
 
 
 
10. Yaroslav Vladimirovich, Prince of Serpukhov, Borovsk and Maloyaroslavets
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Elena of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
5. Maria Yaroslavna of Borovsk
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Feodor Feodorovich "Goltiay" Koshkin
 
 
 
 
 
 
 
11. Maria Feodorovna Goltiayeva Koshkina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Vasilij III Ivanovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Jovan V Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
12. Manojlo II Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Jelena Kantakuzin
 
 
 
 
 
 
 
6. Toma Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Konstantin Dragaš Dejanović
 
 
 
 
 
 
 
13. Jelena Dragaš
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Sofija Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Andronikos Asen Zaccaria
 
 
 
 
 
 
 
14. Centurione II Zaharija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Daughter of Erard III Le Maure, Baron of Arcadia
 
 
 
 
 
 
 
7. Katarija Zaharija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Leonardo II Toko
 
 
 
 
 
 
 
15. Creusa Tocco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jelačić, Aleksej (1929). „Doba Ivana III i Vasilija III. Obrazovanje velikoruske države”. Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  2. ^ Miljukov, Pavle; Senjobos Šarl, Ezenman Luj (1939). „Vasilij III (1505-1533)”. Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. str. 1019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]