Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Vera Blagojević

Vera Blagojević (Beograd, 16. maj 1920 — Klenak, kod Rume, 18. mart 1942), student medicine, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Odrasla je u Šapcu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Pošto je njen otac još u mladosti bio blizak sa komunista, Vera se sledeći njegov primer još kao učesnica gimnazije opredelila za revolucionarni omladinski pokret. Nakon dolaska na studije medicine u Beograd, postala je 1938. godine član Saveza komunističke omladine (SKOJ). Tokom studija je aktivno učestvovala u revolucionarnom studenstkom pokretu, kao i u Omladinskoj sekciji Ženskog pokreta. U članstvo Komunističke partije (KPJ) primljena je februara 1940. godine.

Politički je delovala među omladinom i ženama Šapca, pa je u jesen 1940. godine postala član Okružni komitet KPJ za Podrinje i sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a za Podrinje. Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. godine vratila se u Šabac, gde je radila na organizovanju omladine i pripremama oružanog ustanka. Nakon formiranja Mačvanskog partizanskog odreda, jula 1941. godine, radila je politički sa ženama Podrinja. Pored političkog rada, učestvovala je i u borbama. Nakon početka Prve neprijateljske ofanzive, septembra 1941. godine odred je morao da se povuče, a Vera je bila upućena na politički rad u Jadar. U Loznici su je zarobili jadarski četnici, ali je uz pomoć partizana uspela da bude spašena iz četničkog zatvora i vrati se u odred.

Usled napornih marševa na putu ka Mačvi, krajem decembra 1941. godine, teško se razbolela zbog čega je bila prebačena u selo Tekeriš. Ovde su je početkom marta 1942. godine otkrili i zarobili legalizovani četnici vojvode Dake Tešmanovića i potom predali Gestapou u Šabac. Kao „opasna komunistkinja” u istrazi je bila podvrgnuta mučenjima, ali kako ništa nije odala, osuđena je na smrt. Streljana je 18. marta 1942. godine zajedno sa šezdesetak talaca na mestu Šicara, u blizini sela Klenak. Za narodnog heroja proglašena je 6. jula 1953. godine.

Ceo članak 308 sjajnih članaka

Dobar članak

Varljivo leto ’68

Varljivo leto ’68 je jugoslovenski igrani film iz 1984. snimljen u režiji Gorana Paskaljevića, a po scenariju Gordana Mihića. Glavne uloge tumače Slavko Štimac, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Mija Aleksić i Ivana Mihić. Premijerno je prikazan 5. aprila 1984. u bioskopu „Balkan” u Beogradu.

Radnja filma dešava se 1968. i prati doživljaje maturanta Petra u potrazi za „ženom svog života” što ga dovodi u niz delikatnih situacija. Njegov „svet” naseljen je ženama koje su predmet njegove mladalačke želje — udatim gospođama, stidljivim vršnjakinjama, izazovnim profesorkama, zbog čega ga ne interesuju naizgled prelomni istorijski događaji, zbog kojih kada konačno nađe pravu ljubav ona mora biti prekinuta. Kroz niz komičnih scena film se bavi ponašanjem malih ljudi u jednoj važnoj političkoj godini. Tandem Paskaljević—Mihić stvorio je istovremeno ljubavnu i političku komediju smeštenu u idiličnoj i patrijarhalnoj provinciji do koje dopire eho burnih svetskih i domaćih političkih zbivanja.

Uporedo sa filmom snimljena je istoimena televizijska serija, koja je u jesen 1985. emitovana na Televiziji Beograd. Jugoslovenska kinoteka je film uvrstila među 100 srpskih igranih filmova, koji su 28. decembra 2016. proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja.

Ceo članak 406 dobrih članaka

Izabrani spisak

Filmografija Kventina Tarantina

Kventin Tarantino je američki režiser, producent, scenarista i glumac. Ukupno je režirao i napisao deset filmova. Karijeru je započeo krajem osamdesetih kada je režirao, napisao i glumio u crno-belom amaterskom i kratkometražnom filmu „Rođendan mog najboljeg prijatelja”, koji je danas delimično izgubljen i koji nije nikada bio zvanično prikazan. Kao nezavisni filmski producent, režirao je, napisao i pojavio se u kriminalističkom trileru Ulični psi (1992), u kome je reč o petoro kriminalaca združenih radi zajedničke pljačke prodavnice nakita. Film je doživeo veliki uspeh, a časopis Empajer ga je proglasio za najbolji nezavisni film svih vremena.

Nakon prvog ostvarenja Ulični psi Tarantino je režirao još 10 dugometražnih igranih filmova koji su osvojili brojne nagrade i predominatno pozitivne ocene kritike i publike.

Ceo članak 110 izabranih spiskova

Nedavni događaji

Vesti

19. maj — Predsednik Irana Ebrahim Raisi nastradao je u helikopterskoj nesreći kod grada Varzakana na severu Irana.
18. maj — Došlo je do sukoba između separatista i francuskih snaga bezbednosti na francuskoj prekomorskoj teritoriji Nova Kaledonija.
15. maj — Premijer Slovačke Robert Fico je ranjen u atentatu nakon sastanka sa članovima Vlade u Handlovi.
11. maj — Švajcarska, koju je predstavljao Nemo sa pesmom The Code, pobednik je Pesme Evrovizije 2024.
9. maj — Nikola Jokić je po treći put izabran za najkorisnijeg igrača NBA (MVP) regularne sezone NBA lige.
8. maj — Gordana Siljanovska Davkova pobedila na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji i postala prva žena na toj funkciji.
7. maj — Vladimir Putin položio je zakletvu i stupio peti put na dužnost predsednika Rusije.

Ostale vesti

Na današnji dan

3. jun

350 — Nepotijan, Konstantinov sestrić, podigao je u Rimu neuspešnu uzurpaciju protiv vladara zapadnog dela Rimskog carstva Magnencija.
1889 — Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.
1940 — Okončana je evakuacija više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika iz Denkerka tokom bitke za Francusku.
1959 — Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.
1968 — U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji.
1989 — U eksploziji gasovoda na Transibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza, pri čemu je poginulo 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.
2006 — Skupština Crne Gore je proglasila nezavisnost, čime je Državna Zajednica Srbije i Crne Gore prestala da postoji.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

… da je za prvog narodnog heroja Jugoslavije proglašen Petar Leković?
… da je najveći satelit u Sunčevom sistemu Jupiterov Ganimed?
… da je lekar Žozef Gijoten dao predlog o korišćenju giljotine?
… da je Benazir Buto bila prva žena premijer i vođa jedne muslimanske zemlje?
… da Čubrina ulica u Beogradu nosi ime po književnom pseudonimu pisca i Njegoševog učitelja Sime Milutinovića Sarajlije?
… da je jedna od najpoznatijih srpskih slikarki Katarina Ivanović bila prva žena akademik kod Srba?
… da se u sredini Mlečnog puta nalazi crna rupa, a što je planeta starija, ona je bliža njoj?

Ostale zanimljivosti

Izabrana slika

Pino gri je sorta belog grožđa koja vodi poreklo iz Burgundije u Francuskoj i nastala je mutacijom od pino blana. Sive je boje, ali može imati tonove od bele pa do crne.

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 63 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 689.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 372.045 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 1.415 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Glavna strana