U 100 i 500 reči: Šta je Savet Evrope i zašto je važan

Tekst je ažuriran 5. maja 2022. godine

Često se može čuti vapaj nezadovoljnih građana, koji usled nemogućnosti da ostvare prava u domovini kažu „ići ću do Strazbura".

Međutim, malo njih zna da će se u Strazburu, ako dođu do tamo, obratiti Evropskom sudu za ljudska prava, jednom od organa Saveta Evrope.

Savet Evrope, kao najstarije zajedničko političko telo u Evropi, posvećeno je zaštiti i promovisanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

Ova organizacija je osnovana u Londonu 1949. godine na pepelu Drugog svetskog rata.

Danas su njene članice sve evropske zemlje, osim Belorusije, zbog zabrinjavajuće situacije u vezi sa ljudskim pravima, i Kosova, čiju nezavisnost ne priznaju neke od država članice.

Odlukom Komiteta ministara od 16. marta 2022. Ruska federacija više nije članica Saveta Evrope zbog agresije na Ukrajinu.

Savet Evrope je prvenstveno bitan zbog toga što su sve države članice obavezne da poštuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kaže za BBC na srspkom potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.

Važan je i zbog Evropskog suda za ljudska prava koji je nadređen svim sudovima u svim državama članicama.

Ovaj sud razmatra slučajeve koje pojedinci i grupe pokreću protiv država - potpisnika Konvencije.

„Nijedna država ne može da izbegne njegovu nadležnost ni na koji način. To daje minimalni nivo zaštite građanima Evrope i tu smo mi Evropljani povlašćeni u odnosu na stanovnike drugih kontinenata", ističe Međak.

U 100 reči

Savet Evrope često nazivaju „predvorjem Evropske unije", s obzirom da je članstvo u Savetu Evrope neophodan preduslov za članstvo u Evropskoj uniji.

Ovo nije organ Evropske unije već samostalna međunarodna organizacija, koju ne treba mešati sa Evropskim savetom i Savetom EU, koji jesu organi EU.

Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine u okviru bivše Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, posle čijeg raspada je „nasledila" članstvo po pravilu sukcesije.

Sedište Saveta Evrope nalazi se u francuskom gradu Strazbur.

Zvanični jezici su engleski i francuski i u njemu radi oko 2.200 ljudi, navode na zvaničnom sajtu.

U 500 reči

Osnovan je 5. maja 1949. na inicijativu deset država, a danas ima 47 članica koje su ujedno i potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudski prava i osnovnih sloboda.

Zemlje osnivači su Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.

Među članicama su do početka rata u Ukrajini bile i Ruska federacija, kao i Švajcarska.

Od balkanskih zemalja najduži staž u Savetu Evrope ima Slovenija, koja je članica od 1993. godine.

Posle nje, pridružila se Hrvatska 1996, zatim Bosna i Hercegovina 2002. godine, dok je poslednja pristupila Crna Gora 2007. godine.

Osim članstva u Savetu Evrope, države i druge organizacije mogu dobiti status posmatrača, poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Meksika i Kanade.

Organi Saveta Evrope su Komitet ministara, Parlamentarna skupština, Generalni sekretarijat, kao i Evropski sud za ljudska prava, zatim Komesar za ljudska prava i Kongres lokalnih i regionalnih vlasti.

Generalna sekretarka Saveta Evrope je bivša hrvatska ministarka spoljnih poslova Marija Pejčinović Burić, a komesarka za ljudska prava od 2018. godine je Dunja Mijatović.

Jedan od prethodnih generalnih sekretara rad saveta je opisao kao „nežan i blag, koji ne pravi novinske naslove".

Glavni organ odlučivanja je Komitet ministara.

Čine ga ministri spoljnih poslova država članica, koji se sastaju najmanje jednom godišnje, i stalni diplomatski predstavnici država članica u Strazburu, koji se sastaju svake nedelje.

Parlamentarnu skupštinu čini 324 poslanika koji govore u ime 830 miliona Evropljana.

Na Tviter profilu ove ustanove povodom rođendana objavljena je fotografija prvog zasedanja.

Zašto je važan?

„Zamislite da nema Strazbura, čime biste pretili državi? Pred taj sud idu države i redovno gube sporove", navodi Međak.

Ne mogu, kaže, da izbegnu primenu presuda, jer tada to od sudskog, postaje politički problem.

„Države koje ne ispunjavaju presude, pre ili kasnije dolaze na red zasedanja Saveta Evrope i ako su u porcesu pristupanja kao Srbija, to što Evropski sud u Strazbur traži postaje sastavni deo obaveza države na putu ka Evropskoj uniji", ističe Međak.

Savet Evrope se zalaže za demokratske vrednosti - pravo na život, slobodu izražavanja, veropispovesti, slobodu medija, slobodu okupljanja, jednakost i zaštitu manjina.

U njih se ubraja i zabrana smrtne kazne, ali i mučenja, prisilnog i robovskog rada.

Tokom 71 godine postojanja u okviru Saveta Evrope zaključeno je više od 200 međunarodnih ugovora u različitim oblastima, od saradnje u oblasti krivičnog prava, kulture, obrazovanja, te socijalnih pitanja, do borbe protiv nasilja nad ženama, visokotehnološkog kriminala i novih tehnologija i životne sredine.

Posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog saveza, Savet Evrope je političku pažnju usmerio na pristupanje postkomunističkih zemalja.

Rusija se posebno obavezala da će preduzeti značajne reforme kako bi ublažila zabrinutosti oko ljudskih prava i njihovog pravosudnog sistema.

U poslednje vreme, ovaj savet se najviše bavio problemima terorizma, organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine ljudima.

Savet Evrope je 1955. godine odabrao evropsku zastavu sa 12 zlatnih zvezda u krugu na plavoj pozadini.

Broj zvezda se ne menja, dvanaest simboliše savršenstvo.

Od 1986. ova zastava je postala amblem Evropske zajednice, današnje Evropske unije.

Šta je šta?

Savet Evropske unije okuplja ministre država članica EU koji zastupaju interese svojih država.

Poznat je i pod neformalnim nazivom „Savet ministara (EU)"

Evropski savet čine šefovi država ili vlada članica EU, predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske komisije.

Često se naziva „strateškim" telom Unije, jer oni donose političke odluke i utiču na rad ostalih organa.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk