Dogodilo se na današnji dan

  Danas je subota, 11. maj,  2024.

   330 - Konstantinopolj (sadašnji Istanbul, što je

bukvalni prevod slovenskog Carigrad) postao je nova prestonica

Rimskog carstva. Grad je neformalno nazvan je po osnivaču caru 

Konstantinu I Velikom.

        483 - Rođen je Vizantijski car Justinijan I, poznat kao

Justinijan Veliki, koji se proslavio kodifikacijom rimskog prava,

velikom graditeljskom aktivnošću i osvajanjima. Težeći obnovi

Rimskog carstva na zapadnim, izgubljenim, teritorijama, taj vladar,

rođen kod Naisusa (Niš), pokorio je 534. Vandale u severnoj

Africi, 555. Ostrogote u Italiji. Ratovao je i protiv Persijanaca,

koji su ugrožavali azijske provincije, ali nije uspeo da spreči

upade Slovena na Balkan. Prema njegovom nalogu, najbolji pravnici

pripremili su "Korpus juris civilis", sastavljen od prečišćenih

zakona rimskih careva ("Kodeks Iustinijanus"), raznih pravnih spisa

("Digesta") i izvoda za školovanje pravnika ("Institutiones"). Time

je sačuvao norme rimskog prava, što je imalo izuzetan značaj za

razvoj pravne teorije u Evropi. Sazidao je 537. crkvu Aja Sofija,

najveću u Carigradu, koju su posle osvajanja grada 1453. Turci

pretvorili u džamiju doziđivanjem četiri minareta.

        1686 - Umro je nemački fizičar i pronalazač Oto fon

Gerike, koji je prvi demonstrirao vakum i prikazao čuveni

eksperiment o vazdušnom pritisku ("magdeburške polulopte").

Takođe je izumeo vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

        1778 - Umro je engleski državnik Vilijam Pit Stariji,

vođa vigovaca, britanski premijer od 1756. do 1761. i od 1766. 

do 1768, čija je agresivna spoljna politika preobrazila Veliku

Britaniju u najveću svetsku kolonijalnu silu i Francusku gotovo

lišila kolonija. Kao šef diplomatije i rata sprovodio je politiku

kolonijalne ekspanzije i pokrenuo je 1756. Sedmogodišnji rat, posle

kojeg je Francuska 1763. morala Kanadu da ustupi Britaniji i da 

se povuče iz Indije.

        1852 - Na Baščaršiji u Sarajevu u požaru je izgorelo

oko 2.000 dućana, od čega čak 1.600 u vlasništvu Srba. Građani 

Srbije su tada pritekli u pomoć "jednoplemenoj i jednorođenoj 

braći". Spisak darodavaca je sačuvan u Arhivu Beograda.

        1869 - Osnovano je Srpsko poljoprivredno društvo s ciljem

širenja stručnih znanja među seljacima, kao i popularizacije

novih saznanja u poljoprivredi. Prvobitni naziv bio je: Društvo za 

poljsku privredu. SPD je postojalo do 1946. kada je ukinuto.

        1896 - Rođen je srpski kompozitor Josip Štolcer, poznat

kao Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu, koji

je, težeći oblikovanju nacionalnog izraza, spojio muzički folklor

pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom.

Dela: "Balkanofonija" za orkestar", "Simfonija Orijenta", za hor 

i orkestar, "Pesme moje majke" za glas i gudački kvartet, četiri

gudačka kvarteta, violinski koncert, horovi, sonata za violinu 

i klavir.

        1901 - Rođen je srpski glumac Viktor Starčić, izuzetno

nadaren za suptilne portrete, produhovljeni umetnik s dubokim

emocionalnim i psihološkim poniranjem u uloge. Ostvario je više

sjajnih uloga u filmovima, a neke kreacije ušle su u antologiju

srpskog i jugoslovenskog teatra, poput Pometa u "Dundo Maroju",

Hljestakova u "Revizoru", Smrdića u "Rodoljupcima", Aurela u

"Ledi", Pavlina u "Jegoru Buličovu", Glumca u "Na dnu", Lembaha 

u "Agoniji", Don Zanea u "Gloriji".

        1904 - Rođen je španski slikar Salvador Dali, ekscentrik

visokog stila, jedan od najvećih slikara 20. veka, umetnik koji je

uzdrmao temelje slikarstva. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma

i apstraktnog racionalizma, da bi se priklonio nadrealizmu, uvek s

crtežom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i

fantastičan svet snova i halucinacija. Tridesetih godina je

naslikao dela koja su izazvala šok ("Veliki masturbator", "Goruća

žirafa", "Predosećaj građanskog rata"). Radio je i kao

kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa

Bunjuela "Andalužanski pas" i "Zlatno doba". Napisao je

autobiografsko delo "Tajni život Salvadora Dalija".

        1919 - Rođen je Džon Majkl Hejs, američki filmski

scenarista. Bio je nominovan za Oskara za filmove "Prozor u

dvorište" Alfreda Hičkoka i za "Gradić Pejton". Hejs je sa

Hičkokom sarađivao i u filmovima "Drš'te lopova", "Nevolje s

Harijem" i "Čovek koji je suviše znao".

1924 - Rođen je Entoni Hjuiš, britanski naučnik, fizičar,

radio astronom, dobitnik Nobelove nagrade. Diplomirao je na Kembridžu. 

Nobelovu nagradu dobio je 1974, za odlučujuću ulogu u otkriću pulsara. 

Bio je član Kraljevskog društva (akademije nauka) od 1968, dobitnik 

niza priznanja, uključujući šest počasnih univerzitetskih diploma. 

Zanimljivo je da je držao da nauka i religioznost ne samo da se ne 

isključuju nego su komplementarne.

        1925 - Umro je srpski slikar Stevan Todorović, član

Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu.

Počeo je kao romantičar s lepim osećajem za kolorit, a završio

kao hladni akademičar. Izradio je oko 300 portreta savremenika,

uključujući Kornelija Stankovića, Đuru Daničića, Vladana

Đorđevića, kraljicu Nataliju.

        1927 - Umro je francuski slikar španskog porekla Huan

Gris, pionir stila poznatog kao sintetički kubizam. U početku je

stvarao pod uticajem zemljaka Pabla Pikasa, a kasnije je našao

originalan izraz na granici apstrakcije.

        1931 - Bankrot "Kreditanštalta", najveće austrijske

banke, označio je početak finansijskog kolapsa u centralnoj

Evropi.

        1933 - Rođen je srpski glumac Zoran Radmilović,

neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je oduševljavao

pozorišnu publiku, često stvarajući utisak da je sam - čitavo

pozorište. Glumačku karijeru započeo je kao student 1960. u

Beogradskom dramskom pozorištu a 1964. je prešao u Atelje 212.

Omiljen za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga poput

Kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u "Galebu", Laze Kostića u

"Santa Maria della Salute". Igrao je u brojnim filmovima i TV

serijama.

        1940 - Potpisan je jugoslovensko-sovjetski trgovinski

ugovor. U strahu od italijanskih pretnji, Kraljevina Jugoslavija

tražila je od Sovjetskog Saveza vojnu pomoć, čak 200 aviona,

tešku artiljeriju, tenkove i benzin. Šef sovjetske  diplomatije

Vjačeslav Molotov uslovio je svaku saradnju uspostavom  redovnih

diplomatskih odnosa, što je i učinjeno 25. juna 1940.

        1943 - Izbeglička jugoslovenska vlada u Londonu je u

Drugom svetskom ratu, na insistiranje britanske vlade, zatražila

od Draže Mihajlovića da prekine sve kontakte sa okupatorima i

uspostavi odnose sa partizanskim pokretom.

        1949 - Sijam je promenio ime u Tajland.

        1949 - Izrael je primljen u UN.

1953 - Rođen je Đorđe Balašević, srpski kantautor, 

poeta, literata, jedan od najpopularnijih muzičara negdašnje Jugoslavije. 

Opevao je rodni Novi Sad i Vojvodinu. Više desetina njegovih pesama 

postale su veliki hitovi. Bio je član grupa "Žetva" i "Rani mraz", 

a 1982. započeo je solo karijeru. Proslavio se 1977. kada je objavljen 

singl "U razdeljak te ljubim", koji se prodao u neverovatnih 180.000 

primeraka. Pobednik je splitskog festivala 1979, pesmom "Panonski mornar". 

Učestvovao je u više filmova i tv serija, poput "Pop Ćira i pop Spira", 

"Vojnici", "Specijalna redakcija", "Kao rani mraz", kao autor muzike, 

scenarista, glumac. Lično, bio je sklon društvenom angažmanu, i otvoreno, 

i  hrabro, se izjašnjavao kao protivnik zvanične politike devedesetih. 

Knjige: "Tri posleratna druga", "Dodir svile", "Jedan od onih života", 

"Kao rani mraz", "Kalendar mog detinjstva". Druge pesme: "Priča o Vasi 

Ladačkom", "Ringišpil", "Devojka sa čardaš nogama", "Svirajte mi jesen 

stiže dunjo moja", "Ne lomite mi bagrenje", "Neki novi klinci" "Lepa 

protina kći", "Prva ljubav", "Badnje veče", "Namćor", "Ilona", "Ratnik 

paorskog srca", "Budimpeštanski sneg", "Pesma o jednom petlu", "Boza zvani 

Pub", "Oprosti mi Katrin", "Život je more", "Bluz mutne vode".

        1973 - Donji dom skupštine Savezne Republike Nemačke

potvrdio je sporazum o uspostavljanju odnosa dveju nemačkih

država, čime je okončano dugogodišnje otvoreno neprijateljstvo

i nepriznavanje Demokratske Republike Nemačke kao suverene države.

        1988 - Umro je britanski dupli agent Harold Adrijan Rasel

"Kim" Filbi, jedan od najuspešnijih u sovjetskoj obaveštajnoj

službi, u koju je stupio kao student u Kembridžu 1934. Posle rata

bio je oficir za vezu između britanske i američke obaveštajne

službe, što mu je omogućilo da u periodu "hladnog rata" Moskvi

dostavlja informacije od najvećeg značaja. Kad je gotovo otkriven,

nestao je u Bejrutu i obreo se 1963. u Moskvi, gde je i umro. Bio je

"treći čovek" koji je omogućio sovjetskim špijunima u Velikoj

Britaniji Gaju Bardžesu i Donaldu Meklinu da 1951. pobegnu u

Sovjetski Savez. Zbog izvanrednih zasluga nagrađen je najvišim

sovjetskim odlikovanjima.

        1992 - Ministri inostranih poslova zemalja Evropske zajednice 

odlučili su da povuku iz Beograda ambasadore i da zatraže suspenziju 

članstva Savezne Republike Jugoslavije u Organizaciji za evropsku 

bezbednost i saradnju.

        1992 - Umro je srpski glumac Jovan Milićević, koji je

život posvetio pozorištu i umro u njemu tokom susreta "Joakim

Vujić" u Kruševcu. Isticao se dramskim temperamentom, prodornom

ekspresijom i naglašenom sposobnošću preobražaja. Upamćen je po

produbljenim kreacijama Tomasa Mora, Ričarda III, Prometeja,

Hamleta, u "Braći Karamazovima", "Krvavim svadbama".

        1996 - Američki putnički avion DC-9 srušio se u močvaru

Everglejds u Floridi ubrzo po poletanju s aerodroma u Majamiju, što

nije preživeo niko od 110 putnika i članova posade.

        1999 - Prilikom bombardovanja mosta preko Južne Morave u

Vladičinom Hanu, NATO avijacija je ubila učenike gimnazije Gordanu

Nikolić i Milana Ignjatovića. Kasetne bombe, zabranjene međunarodnim 

konvencijama, usmrtile su u selu Staro Gracko kod Lipljana Draganu 

Dimić (4) i jedan stariji bračni par, kao i dvoje civila u Nišu.

        2000 - Rođenjem devojčice kojoj je dato ime Asta - vera

na hindu jeziku - stanovništvo Indije zvanično je dostiglo

milijardu.

        2006 - Umro je američki bokser Flojd Paterson, prvak 

sveta u teškoj kategoriji. Rođen je 1935. u mnogočlanoj porodici

afroamerikanaca u Bruklinu, veoma mlad posvetio se boksu i 1952. 

u Helsinkiju, osvojio je zlatnu olimpijsku medalju u srednjoj

kategoriji. Četiri godine potom postao je najmlađi profesionalni

prvak sveta, savladavši u pet rundi zemljaka Arčija Mura. U

njujorškom Polo-graundu 1959. Paterson je neočekivano izgubio

titulu, pošto ga je Šveđanin Ingemar Johanson u trećoj rundi

čak sedam puta poslao na pod. Godinu dana kasnije, Paterson se

nokautom revanširao Johansonu i vratio naziv prvaka sveta. Po

mišljenju eksperata, bila je to jedna od najlepših borbi u ringu 

u dotadašnjoj istoriji "plemenitog sporta".

        2006 - Novi statut Katalonije usvojen je u španskom

senatu. Ovim dokumentom Kataloniji je data bitno šira autonomija 

u političkom i finansijskom pogledu. Novi statut sadrži i sporni

stav u kojem se navodi da ta regija na severoistoku Španije "vidi

sebe kao naciju", što su konzervativni krugovi ocenili kao "početak

kraja Španije kao jedinstvene države". Socijalistički Predsednik

vlade Španije Zapatero, ocenio je tim povodom, da novi statut

Katalonije otvara put za "niz sličnih mera" u zemlji autonomnih

regija kakva je današnja Španija.

        2008 - Srpski teniser Novak Đoković trijumfovao je na

turniru masters serije koji je igran u Rimu, pošto  je u finalu

pobedio Švajcarca Stanislasa Vavrinku  rezultatom 4:6, 6:3, 6:3.

2011 - Preminuo je Petar Bokun, neuropsihijatar. Rođen je 

1941. godine u Beogradu a studije medicine završio je u Zagrebu. 

Doktorirao je u Beogradu temom "Paranoja kod migranata" 1982. godine. 

Autor je 53 knjige, od čega sedam poezije, i preko stotinu 

stručno naučnih radova. Bio je stalni saradnik lista "Politika". 

Osnovao je 2005. godine katedru psihoantropologije na Akademiji 

umetnosti u Beogradu.

2016 - Bagdad je potreslo više bombaških napada u kojima 

je poginulo 110 osoba, uključujući teroriste, a 165 je ranjeno. 

Napadi su se dogodili na pijaci u trgovačkom šiitskom kraju Sadr 

siti a potom i u šiitskom kvartu i na još jednoj lokaciji. Odgovornost 

je preuzela ekstremistička Islamska država.

2021 - Prilikom pucnjave u Gimnaziji 175, u Kazanju, Tatarstan, 

Rusija, devet osoba je ubijeno a 23 su povređene. Izbačeni đak te 

škole Ilnjaz Galijavijev ubio je 7 učenika i dva nastavnika.