Glosolalija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Glosolalija, je aktivnost ili praksa u kojoj ljudi izgovaraju reči ili zvukove nalik govoru, za koje vernici često misle da su jezici nepoznati govorniku. Jedna definicija koju koriste lingvisti je tečno izgovaranje slogova nalik govoru kojima nedostaje bilo kakvo jednostavno razumljivo značenje. U nekim slučajevima, kao deo verske prakse, neki veruju da je to božanski jezik nepoznat govorniku.[1] Glosolalija se praktikuje u pentekostnom i harizmatičnom pokretu u hrišćanstvu,[2][3] kao i u drugim religijama.[4][5]

Frederik Farar je prvi put upotrebio reč glosolalija 1879.[6]

Zapaženo je da druge verske grupe praktikuju neki oblik teopneustičke glosolalije. Najčešće je prisutno u paganizmu, šamanizmu i drugim medijumističkim verskim praksama.[4] U Japanu, Udruženje Božje svetlosti verovalo je da glosolalija može da navede pristalice da se prisete prošlih života.[5] Glosolalija je i jedno od mogućih objašnjenje za Vojničev rukopis.

Medicinsko istraživanje[uredi | uredi izvor]

Glosolalija je klasifikovana kao ne-neurogeni poremećaj jezika.[7] Većina ljudi koji izražavaju glosolaliju nemaju neuropsihijatrijski poremećaj.[8]

Neuroslika moždane aktivnosti tokom glosolalije ne pokazuje aktivnost u jezičkim delovima mozga.[8][9] Drugim rečima, može se karakterisati specifičnom moždanom aktivnošću[10][11] i može biti naučeno ponašanje.[12][10]

Eksperimentalna studija iz 1973. godine istakla je postojanje dva osnovna tipa glosolalije: statičnu formu koja ima tendenciju donekle koakcije ka ponavljanju i dinamičniju koja teži slobodnom povezivanju elemenata sličnih govoru.[13][10]

Studija koju je sproveo American Journal of Human Biology otkrila je da je govor u jezicima povezan i sa smanjenjem cirkulatornog kortizola i povećanjem aktivnosti enzima alfa-amilaze – dva uobičajena biomarkera smanjenja stresa koji se mogu meriti kroz pljuvačku.[14] Nekoliko socioloških studija izveštava o različitim društvenim koristima bavljenja pentekostnom glosolalijom,[15] kao što je povećanje samopouzdanja.[15]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Analiza otkriva da je u pitanju pseudo-jezik kome nedostaje dosledna sintaksa, semantičko značenje, obično ritmičke ili poetske prirode i sličan je maternjem jeziku govornika. Uzorci glosolalije pokazuju nedostatak doslednosti potrebne za smisleno poređenje ili prevod. Takođe se ne koristi za komunikaciju između kolega govornika glosolalije, iako značenje može prevesti uključeni vođa, u skladu sa bilo kojom porukom ili učenjem datog tog dana i podržavajući ga, na neki način dajući božanski legitimitet onome što je rečeno. Međutim, češće je da prevode drugi od vođe.[16]

Različite hrišćanske grupe su kritikovale pentekostalni i harizmatični pokret zbog toga što su poklanjali previše pažnje mističnim manifestacijama, kao što je glosolalija.[17]

U određenim evangelističkim i drugim protestantskim crkvama, ovo iskustvo je shvaćeno kao dar da se govore strani jezici bez prethodonog učenja, za potrebe evangelizacije.[18][19]

Teolozi podsećaju da na dan Pedesetnice, učenici koji su primili krštenje Svetim Duhom, nisu govorili nepoznatim jezicima, već su slavili Boga na drugim jezicima koje su nevernici u raznim delovima sveta mogli da razumeju, što je činilo koristan dar za evangelizaciju.[20][21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Colman, Andrew M., ur. (2009). „Glossolalian”. A Dictionary of Psychology. Oxford University Press. Pristupljeno 2011-08-05. 
  2. ^ Lum, Kathryn Gin; Harvey, Paul (2018). The Oxford Handbook of Religion and Race in American History (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 801. ISBN 978-0190856892. „... would prove influential on the development of black Pentecostalism in the early twentieth century, as glossolalia, or speaking in tongues, would be understood as a third work of grace following Holiness and receipt of the Holy Spirit.” 
  3. ^ The Encyclopedia of Christianity (na jeziku: engleski). Wm. B. Eerdmans Publishing. 1999. str. 415. ISBN 978-9004116955. „While in Houston, Texas, where he had moved his headquarters, Parham came into contact with William Seymour (1870–1922), an African-American Baptist-Holiness preacher. Seymour took from Parham the teaching that the baptism of the Holy Spirit was not the blessing of sanctification but rather a third work of grace that was accompanied by the experience of tongues” 
  4. ^ a b Rose, Seraphim (1997). Orthodoxy and the Religion of the Future (na jeziku: engleski). St Herman Press. str. 137. ISBN 188790400X. „There is scarcely to be found an example of "speaking in tongues" in any even nominally Christian context for over 1,600 years after the time of Paul...and yet this "gift" is possessed by numerous shamans and witch doctors of primitive religions, as well as by modern spritistics mediums and the demonically possessed.”  Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Rose1997” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. ^ a b Whelan, Christal (2007). „Shifting Paradigms and Mediating Media: Redefining a New Religion as "Rational" in Contemporary Society”. Nova Religio. 10 (3): 54—72. doi:10.1525/nr.2007.10.3.54.  Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Shifting Paradigms and Mediating Me” je definisano više puta s različitim sadržajem
  6. ^ „glossolalia”. Oxford English Dictionary (2nd izd.). 1989. 
  7. ^ Mendez, Mario F. (2018-01-01). „Non-Neurogenic Language Disorders: A Preliminary Classification”. Psychosomatics. 59 (1): 28—35. ISSN 0033-3182. PMC 5748000 Slobodan pristup. PMID 28911819. doi:10.1016/j.psym.2017.08.006. 
  8. ^ a b Newberg, Andrew B.; Wintering, Nancy A.; Morgan, Donna; Waldman, Mark R. (2006-11-22). „The measurement of regional cerebral blood flow during glossolalia: A preliminary SPECT study”. Psychiatry Research: Neuroimaging. 148 (1): 67—71. ISSN 0925-4927. PMID 17046214. doi:10.1016/j.pscychresns.2006.07.001.  Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „:1” je definisano više puta s različitim sadržajem
  9. ^ „Language Center of the Brain Is Not Under the Control of Subjects Who "Speak in Tongues" – PR News”. www.pennmedicine.org. Pristupljeno 15. 1. 2019. 
  10. ^ a b v Kent, Ray D. (1. 11. 2015). „Nonspeech Oral Movements and Oral Motor Disorders: A Narrative Review”. Am J Speech Lang Pathol. 24 (4): 763—789. ISSN 1058-0360. OCLC 8146899752. PMC 4698470 Slobodan pristup. PMID 26126128. doi:10.1044/2015_AJSLP-14-0179.  (at Appendix A) Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Am J Speech Lang Patho_24_4_2015” je definisano više puta s različitim sadržajem
  11. ^ Cave, David Sachs; Norris, Rebecca (2012). Religion and the Body. Modern Science and the Construction of Religious Meaning. Brill. ISBN 9789004225343. OCLC 1238010307. doi:10.1163/9789004225343. hdl:20.500.12657/45980. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  12. ^ Spanos, N. P.; Cross, W. P.; Lepage, M.; Coristine, M (1986). „Glossolalia as learned behavior: An experimental demonstration”. Journal of Abnormal Psychology. 95 (1): 21—23. ISSN 0021-843X. OCLC 4644067946. PMID 3700843. doi:10.1037/0021-843X.95.1.21. 
  13. ^ H A Osser; P F Ostwald; B Macwhinney; R L Casey (1. 3. 1973). „Glossolalic speech from a psycholinguistic perspective”. J Psycholinguist Res. 2 (1): 9—19. ISSN 0090-6905. OCLC 4664154487. PMID 24197793. doi:10.1007/BF01067109. 
  14. ^ Lynn, Christopher Dana; Paris, Jason; Frye, Cheryl Anne; Schell, Lawrence M. (2010). „Salivary Alpha-Amylase and Cortisol Among Pentecostals on a Worship and Nonworship Day”. American Journal of Human Biology. 22 (6): 819—822. ISSN 1042-0533. PMC 3609410 Slobodan pristup. PMID 20878966. doi:10.1002/ajhb.21088. 
  15. ^ a b Hine, Virginia H. (1969). „Pentecostal Glossolalia toward a Functional Interpretation”. Journal for the Scientific Study of Religion. 8 (2): 211—226. ISSN 0021-8294. JSTOR 1384335. doi:10.2307/1384335. 
  16. ^ Semenyna, Scott; Schmaltz, Rodney. „Glossolalia meets glosso-psychology: why speaking in tongues persists in charismatic Christian and Pentecostal gatherings”. Gale Academic Onefile. Skeptics Society & Skeptic Magazine. Pristupljeno 13. 9. 2021. 
  17. ^ Wolfgang Vondey, Pentecostalism: A Guide for the Perplexed, T&T Clark, UK, 2012, p. 37-38
  18. ^ Gerald R. McDermott, The Oxford Handbook of Evangelical Theology, Oxford University Press, UK, 2013, p. 332
  19. ^ Mal Couch, A Bible Handbook to the Acts of the Apostles, Kregel Academic, USA, 1999, p. 38
  20. ^ Bill Lockwood, 'Gift of tongues' involved speaking foreign languages, timesrecordnews.com, USA, December 10, 2016
  21. ^ Bill J. Leonard, Jill Y. Crainshaw, Encyclopedia of Religious Controversies in the United States, Volume 1, ABC-CLIO, USA, 2013, p. 366

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Cartledge, Mark J., ur. (2006). Speaking in Tongues: Multi-Disciplinary Perspectives. Paternoster Press. 
  • Ensley, Eddie (1977). Sounds of wonder: Speaking in tongues in the Catholic tradition. New York: Paulist Press. 
  • Goodman, Felicitas D. (1972). Speaking in Tongues: A Cross-cultural Study of Glossolalia. Chicago: University of Chicago Press. 
  • Gromacki, Robert G. (1976). The Modern Tongues Movement. Baker Books. ISBN 978-0801037085. 
  • Harris, Ralph W. (1973). Spoken by the Spirit: Documented Accounts of 'Other Tongues' from Arabic to Zulu. Springfield, MO: Gospel Publishing House. 
  • Hoekema, Anthony A. (1966). What about tongue-speaking?. Grand Rapids, MI: Eerdmans. 
  • Johnson, Luke Timothy (1998). Religious Experience in Earliest Christianity: A Missing Dimension in New Testament Studies. Minneapolis: Fortress Press. ISBN 0800631293. 
  • Keener, Craig (2011). Miracles: The Credibility of the New Testament Accounts. 1—2. Grand Rapids, MI: Baker Academic. 
  • Kelsey, Morton T. (1964). Tongue-Speaking: An Experiment in Religious Experience. New York: Doubleday. 
  • Kostelnik, Joseph (1981). Prayer in the Spirit: The Missing Link. Prophetic Voice Publications. ISBN 9798764898568. 
  • MacArthur, John F. (1993). Charismatic Chaos. Zondervan. ISBN 978-0310575726. 
  • Malony, H. Newton; Lovekin, A. Adams (1985). Glossolalia: Behavioral Science Perspectives on Speaking in Tongues. Oxford University Press. ISBN 0195035690. 
  • May, Jordan D. (2013). Global Witness to Pentecost: The Testimony of 'Other Tongues'. Cleveland, TN: CPT Press. 
  • Mills, Watson E. (1986). Speaking in Tongues: A Guide to Research on Glossolalia. Grand Rapids, MI: W.B. Eerdmans. 
  • Roberson, Dave (22. 1. 1999). The Walk of the Spirit — The Walk of Power: The Vital Role of Praying in Tongues (PDF). Dave Roberson Ministries. ISBN 978-1-929339-10-5. Arhivirano iz originala (PDF) 2013-02-28. g. 
  • Roybal, Rory (2005). Miracles or Magic?. Xulon Press. ISBN 9781597812504. 
  • Ruthven, Jon (2012). On the Cessation of the Charismata: The Protestant Polemic on Post-biblical Miracles (2nd izd.). Word & Spirit Press. 
  • Sadler, Paul M. (2001). The Supernatural Sign Gifts of the Acts Period (PDF). Berean Bible Society. ISBN 1-893874-28-1. Arhivirano iz originala 4. 10. 2011. g. 
  • Sherrill, John L. (1964). They Speak with Other Tongues. New York: McGraw Hill. 
  • Stronstad, Roger (1984). The charismatic theology of St. Luke. Peabody, MA: Hendrickson Publishers. 
  • Tarr, Del (2010). The Foolishness of God: A Linguist Looks at the Mystery of Tongues. Springfield, MO: Access Group Publishers. 
  • Yun, Koo D. (2003). Baptism in the Holy Spirit. New York: University Press of America. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глосолалија&oldid=27769920”