U susret premijeri "Pokondirene tikve" u Narodnom pozorištu: Ko su današnje Feme

Pod svodom nacionalnog teatra u punom jeku teku probe predstave „Pokondirena tikva” koju po čuvenom delu Jovana Sterije Popovića režira rediteljka vrsnog, uzbudljivog rukopisa Iva Milošević, a čija je premijera 25. maja na Sceni „Raša Plaović”.

U umetničkoj ekipi kažu da im je još od prvih čitajućih proba koloritna aktuelnost mamila i osmehe, a govoreći za NIN o motivima da radi „Pokondirenu tikvu” Iva Milošević veli da je za postavljanje ovog naslova uvek dobar trenutak jer pomodarstvo je svevremena pojava.

Skorojevići i ambicija

"Mene lično intrigira Sterijin ambivalentan odnos kao pisca prema Femi. Glavna junakinja pokušava da od sebe preko noći napravi nešto za šta veruje i oseća da je uzvišenije i lepše, i on, iako ismeva i kritikuje Femu, istovremeno saoseća sa njenom čežnjom za boljim i lepšim životom. Sterija je u ovoj priči o ambiciji jedne skorojevićke postavio neka važna društvena, egzistencijalna, antropološka pitanja. U „Pokondirenoj tikvi“ postoji zapitanost nad mogućnošću individualnog odupiranja učmalom, primitivnom, netolerantnom i konzervativnompatrijarhalnom okruženju koje pojedincu nameće uniformnost, slepo poštovanje tradicionalnih običaja, čak i ako su opresivni i nakaradni. Kod Sterije je prisutan jedan melanholičan odnos prema zatomljenosti čoveka u palanačkoj sredini i zapitanost nad mogućnošću promene. Da li primitivizam samo može da generiše još veći primitivizam ukoliko nema temeljnog rada na kultivisanju duha jedne individue, ali i jednog društva u celini", kaže Iva Milošević.

Radnja predstave je, kaže, smeštena u sadašnjost.

"U našoj inscenaciji današnja Fema je rođena i živi u primitivnoj zabiti i preko noći pokušava da dosegne „gospoštinu“. Krenula je u veliko renoviranje svog doma iz kojeg želi da, i bukvalno i simbolički, iskoreni smrad kožarske radionice i uvede otmenost koja miriše na parfem i na oplemenjen duh. Ona to čini na primitivan i neznalački način, ali sluti da je moguć drugačiji život ispunjen lepotom kako je ona shvata. Iskreno se čudi kako njeno okruženje, koje naziva „prokletim paorskim rodom“, ne vidi „kako je lep nobles“. Mislim da ovaj komad danas funkcioniše i kao društvena drama i kao komedija karaktera. Zapravo, kada se apstrahuje didaktički aspekt komada kojim je Sterija nastojao da uputi prosvetiteljsko naravoučenije pozorišnoj publici 19. veka, dobijamo kritiku površnosti, primitivizma i nekompetentnosti, a ove teme su i te kako danas aktuelne u našem društvu".

Malo u šali, malo više u zbilji

U ulozi Feme je Nataša Ninković, čuvena glumica raskošnog opusa i izuzetnog glumačkog profila sazdanog i od punokrvne komičnosti. Kroz razgovor o tome da je Sterija napisao sočnu komediju, a da realnost koja nas okružuje više ima prizvuk groteske, pa i bizarne tragičnosti, kao i o pitanju ko je Fema danas, za NIN kaže:

"Mi smo još u procesu: i ja ne razmišljam o „sočnoj komediji“, već o dubokoj drami unutar jedne žene, o njenoj grozničavoj potrebi da preko noći ostvari sve svoje skrivene potrebe. Njeni kapaciteti su ograničeni, a potrebe i želje (godinama potiskivane) ogromne i taj disbalans dovodi do smeha, ali neće mislim izostati ni empatija za njenu ranjivost, zbunjenost i stalno preispitivanje u potrazi za sopstvenim identitetom".

NIN / Zoran Ilić Nataša Ninković

Na Sceni „Raša Plaović”, tog nedavnog subotnjeg prepodneva, markirni dekor; sofa, ogledalo..., a prekoputa poljski ve-ce. Početak probe odvija se u atmosferi posebnog zanosa. Svojevrsne zapitanosti, takođe.

Aleksandar Đurica, glumac ubedljivog glumačkog izraza koji igra čuvenog prevaranta Ružičića, malo u šali a malo više u zbilji, i kroz smešak, kaže da takvih ima svuda oko nas:

"Crpim inspiraciju iz raznih događaja oko nas, i iz bliske nam prošlosti. O aktuelnosti ne moramo da brinemo. Ima puno samozvanih političkih i drugih scenskih radnika, pozera, interpretatora. Inspirativna su i dešavanja sa raznim svetskim pokretima, npr „Me too“...Isuviše je koječega i kojekoga na sve strane za šta, tj. za koga nije ti jasno čemu zapravo služi, šta znači... Ali, glavna je galama. Buka i poza. To je primarno", napominje Aleksandar Đurica.

NIN / Zoran Ilić Aleksandar Đurica

Rediteljka dodaje da današnje Feme nisu samo one osobe koje su zaglibile u pomodarstvo.

"To su ljudi koji nastoje da preko noći napreduju u pogledu ličnog statusa tako što vrlo paušalno, bez svesti o svojoj nedoraslosti i bez ozbiljnog truda da steknu neophodno znanje, osvajaju moć. To su ljudi koji nastupaju arogantno i agresivno. Nažalost, svakodnevno smo ne samo svedoci već često i žrtve nesavesnog i bahatog delanja ljudi na odgovornim društvenim pozicijama".

Šegrt Jovan

U jednom momentu mladi, daroviti i perspektivni glumac Aleksandar Vučković se na tren osamio u praznom gledalištu. Gleda, koncentriše se, promatra... Upitan za svoju ulogu, današnju Femu iz perspektive njegove, tj. mlađe generacije, kaže:

„Igram Jovana, šegrta. Mlad momak, svinjar koji u trenutku kada kreće Femino pokondirenje postaje njen alat za ulazak u visoko društvo. Brzo prihvata te njene igrice, nova pravila, novi vrednosni sistem skrojen po meri njemu dražoj i bližoj, i kreće da i sam postaje deo visokog društva. Pre svega u svojoj glavi, a tu je ključ problema. Vidimo oko sebe da se nekompetentnim ljudima poveravaju funkcije i zadaci za koje nisu spremni ni dorasli, a onda, pre ili kasnije, dolazi do kolapsa sistema. Što često biva smešno, mada sa ozbiljno užasnim posledicama. Iskustvo, istorija i praksa su pokazali da kad format funkcije (zadatka) prevazilazi format ličnosti u obrazovnom i svakom drugom smislu, to najčešće izvlači najgore iz čoveka. Jer nema toga što neće učiniti da zadrži ono što mu ne pripada. A mi smo postali društvo gde je to postalo pravilo. Mada, ne znam, možda je i ranije bilo... Ili su to donela nova vremena. U svakom slučaju, ove strukture koje nas vode ni na koji način nisu dorasle zadacima, a da ne govorimo o galamdžijama koje love u mutnom i koje najviše grizu, a najmanje pameti u glavi imaju“.

NIN / Snežana Krstić Aleksandar Vučković

U razgovoru sa rediteljkom, uz pominjanje Sterijinog izvrgavanja podsmehu pomodarstva i izveštačenosti, otvorilo se pitanje - šta kada se primitivizam etablira kao elita i svoja pravila nametne kao realnost.

Pri takvim okolnostima masovno se napuštaju one civilizacijske vrednosti koje jedno društvo i državu čine uređenim, jer kormilo u rukama drže loši kapetani, te brod počinje da tone, a putnici da se dave - veli Iva Milošević.

A na pitanje da li prati društvene, političke događaje i šta joj je privuklo pažnju, odgovara:

"Naš politički život je nažalost takav da čovek svakodnevno može da izdvoji neki primer diktature i represije vlasti. Kada je o situaciji u društvu reč, naročito me je potreslo nedavno brutalno prebijanje profesora u Bačkoj Palanci od strane učenika. Još jedan primer nasilja kao legitimnog vida komunikacije", kaže Iva Milošević.